PARUSIJA
11.02.2008., ponedjeljak
SHIROKOBRIESHKI MUCHENICI
|
Sieme Svetosti ------------------------------------- Oni su medju onim (66-oricom) hercegovachkim franjevacima koji su muchki ubieni u siemenishtu, u shirokobrieshkoj gimnaziji, u Veljachi g.Gosp. 1945. Ubila ih je zlotvorska ruka kao i njihovog Gospodina, krvnici koji ne znaju shto chine. I u Hercegovini je kao i na Golgoti tada nastupuila tama. Umiesto hramskom zastoru, koji se razderao na dvoje, podvojio se hrvatski puk i domovina. Iz Isusovog srca potekao je izvor milosrdja za cieli sviet, a na Shirokom Brigu na grobu muchenicima rasla je chvrsta viera u bolje sutra, u srcima, njihovoj subratji koja sliede Krista. U Apokalipsi jednog fratra opisano je njihovo muchenistvo. U hrvatskom tisku, u onoj vetjoj strani po "zastoru", stidljivo i opet muchki shute, jer oni koji vladaju josh imaju krvave ruke. Uchini Gospodine, neka se po njihovoj svetoj zrtvi i toj tvojoj neduzjnoj bratji, obrate k tebi i njihovi krvnici, kao shto si po svojoj smrti obratio rimskog satnika. Uchini progledati sve one koji josh ne shvatjaju shto se na briegu dogodilo i shto se danas zbiva. U jednom nadolazetjem danu Bog tje uslishiti molitve muchenika i sieme tje izrasti u jedno kraljevstvo jednom hrvatskom cvietu, shto njihovim i nashim srcima cvate, nalik probodenom Srcu na Golgoti. Shiroki Brijeg je hrvatska Golgota. O Bozje, neka sieme svetosti izbie kao stablo Tvomu kraljevstvu, posvuda kamo dopire glas o nashoj svetoj bratji, muchenicima u vieri i fratrima. I neka tom poviesnom shirokobrieshkom vrhu ne prestane kljuchati vrelo slobodi i ljubavi prema Bogu i narodu. Neka njihova slava u Tebi bude spomen i kamen zaglavni njihovoj i nashoj hrvatskoj domovini. Molimo Te Gospodine podigni ih na svoj oltar svetosti kao sviedoke Tvojoj ljubavi. Nagradi ove hrvatske muchenike koji su bili Tvoji i postali svete zrtve, jer su ubieni samo stoga shto su bili Tvoji. Uchini i proslavi Shiroki Brig i njihovim pomenom te neka bude i ostane zauviek ono shto jeste, svetim briegom. Amen! In Te Domine speravi! |
- 00:52 - Komentari (1) - Isprintaj - #
10.02.2008., nedjelja
IN TE DOMINE SPERAVI
|
Blagdan Blazjenom Alojziju Stepincu ----------------------------------------------------------- Naslov sviedochi kako je tamo napisano tako i kako je postalo i moje geslo od prvoga chitanja pa dalje. Stoga danas sviedochim kako me i misao koja pohodi tvoj grob chini boljim. Ulieva mi nadu promisljanje o tebi i spoznaja o jakosti u tvojoj vieri vodi me Kristu. Onda kada sam prvi puta kleknuo na toj plochi nisam imao puno riechi za tebe, nego sam ih uputjivao onom koji je tebi bio Sve. I danas chinim tako kako je tebi najdrazje. Teshko se sietiti misli koje su po tebi oplodila desetljetja, jer ti si sve shto sam promishljao uputio na pravo odredishte i stoga zahvaljujem Njemu po tebi te trazjim od Boga neka te uzvisi na priestolje svetosti. Zajedno s tobom klichem nashoj Ljubavi: In Te Domine speravi! |
- 17:53 - Komentari (0) - Isprintaj - #
08.02.2008., petak
LOGOSOM PROTU ANTILOGOSU
|
Patetika Blogomanie ili Uzvishenost Riechi ------------------------------------------------------------------------------ U optjoj identitetskoj krizi svih identiteta osobnosti izbijaju kao iz zasiede otkrivajutji vlastito ja koje to uviek i nie. Ili uopce nie. U nama se budi primordijalno vrelo uzvishenosti chiju smo vodu kushali po predjima. Umiti se kako bi se razbistrili snovi, svaka riech koda ponavlja chitana na mnogim blogovima. Kako se to doimlje na ovom, vierojatno ne zaobilazi recheni smisao, unatoch mogutjim razlichnim prosudbama. Konachno svi su blogovi samo bratja i sestre jednoj majci riechi. Tiesim se kako imam svoje vlastito mishljenje. Hotje li ikad i kad svi shvatiti kako ne misle tako? To je moja uzvishena oda jednoj tajni koju tje vrieme jednom otkriti svima kao i meni. Sve se ionako otkljuchaje po znakovima vremena. Vishe ne postoji chisti jezik, nema ga vetj dugo i netje ga biti josh dugo. Vratjamo li se u babilonske snove ili biezjimo od budjenja u spoznaji o sebi kako smo izgubili pravu smisao riechi? Pitaj te blogove, jer svaki tje kazati neshto drukchie. U njihovoj patetici mozjda ima i skromnosti i poniznosti i nedosanjanosti koje nam svima nedostaje. Jezik tjemo pronatji samo kada shvatimo kako tjemo obvezno odgovarati, ne samo za svaku izgovorenu riech, nego vierojatno i za napisanu. Po optjoj patetici u civilizaciji izgubio se temeljni smisao riechi. Svi prichaju dok shutnja najvishe govori. Kraljevi jednom trenutku nikako shvatiti kako bi trebali prepustiti kraljevstvo viechnosti. Riech ima motj koja nadilazi snagu govora i krie vishe nego magijski kljuch, kojem Istini otudjeni sinovi pridaju krajnju vazjnost. Jedino logosom protu antilogosu imamo budutjnost i zjivot po riechi i u Riechi. Riech je uzvishena, a ne govor ili ono shto je napisano. In Te Domine speravi! |
- 01:08 - Komentari (1) - Isprintaj - #
05.02.2008., utorak
NO COMMENT
|
Psihologija blogomanie -------------------------------------------- Iako nenamieravam to chiniti, ova tema bi bila jako prikladna za jednu doktorsku dizertaciju. Dok se polako stishava odushevljenje prema mogutjnostima interneta ukazuje se na povrshini ekrana statistika mashte razlichnih korisnika. U vidokrugu behaviorizma iza zaviesi se chita odgovor na ponashanja sve telematski pismeniem hrvatskom puchanstvu. Blogomanija ie jedan vid uchenja i opismenjavanja i onih najpismenijih medju nama. Oni koji pishu i oni koji komentiraju napisano uglavnom su dvosmierna ulica. Zanima me samo punoljetna populacija, dok o adoloscentima ne bih htio ovim postom raspravljati. Iako je ovih drugih puno vishe i za jedno desetljetje promieniti tje dojam koji prikazujem. To je stoga stho ie Hrvatska u povojima razvoja josh neiskorishtenih mogutjnosti interneta. Ovdie su samo obrisi o blogovima. Zasto ljudi pishu? ---------------------------------- Oni chine tako, ier osietjaju potrebu biti u duhu vremena, biti vishe osobnost u otudjenom svietu. Oni hotje pouchavati, pokazati svoie znanje, ili se dokazivati u dielokrugu mogutjeg. Pishu i oni koji trebaju utiehu, koji trazje izlaz iz labirinta svakodnevnice. Neki hotje svojom riechju pokazati kako ljube chitavi sviet, pa i kad ih on nerazumie. Postoie i narcisoidni i egoistichki razlozi koji skrivaju potrebu za ljubavlju. Samoutieshni sviet shutnje dobio ie prigodu progovoriti. Riech je pobiedila kada je u pitanju internet, iako bi se moglo kazati kako ie tamo najvishe mrachne tishine i kada odredjena glazba svira. Pisati na blogu ie i slika samoostvarenja u mogutjoj meri izvan mieri. Zashto komentari? ------------------------------ Dojam ie na prvom miestu. Zatim humoristichka crta igra golemu visheznachnu igru riechi, koja ie duhovita, zaiedljiva, uvredljiva, osvetoljubiva, pouchna i pokatkada nedostojna chovieka, po moralu i zlobi. Ideoloshka crta i svietonazori sliede nagon za preodgoiem drugih. Potreba za pokazivanjem mishljenja. Zjudnja za srodnom dushom i kod onih koji nisu pritisnuti samotjom. Povriediti nekoga i retji mu ono shto te boli. Za jednan ne bash neznatan broj korisnika potreba sliedi drushtvene raskole. U komentarima se naziru dvoibe i protimbe duhovne klime. Puno komentara se dogodi poradi nerazumievanju, kako riechi tako onoga koji ih ie pisao. I to se nerietko zbiva tek zato kako bi se neshto reklo, pa bilo ili nebilo shvatljivo. Zakljuchak ------------------------------------- Razlichnosti se sukobljuju jasnie nego u zjivotu. Krabulja anonimnosti omogutjuie obrachun sa svim i svachim u skladu s nashim potrebama i saviestima. Koliko bi nas zashutielo kada bi bili sviesni Isusovih riechi, kako tjemo odgovarati za svaku nepotrebito izgovorenu riech? In Te Doline speravi! |
- 19:20 - Komentari (0) - Isprintaj - #
KRABULJNI PLES
|
I to je samo to ------------------------------------------ Danas bi bilo najbolje poshkropiti sve blogove, kao i sve ulice i sve domove, i sve ono sto je u glavama, bash kao sto se chini u crkvama. I dok neki stavljaju krabulje na lica chini se koda ih skidaju. Krabuljni ples ima jedno drugo znachenje i samo oni koji razume koje mogu se zabavljati do mile volje. In Te Domine speravi! |
- 19:07 - Komentari (0) - Isprintaj - #
DVA PITANJA
|
Prvo pitanje ------------------------- Zashto je Bog po Noinoj ladji bio brojem nakloniji zjivotinjama nego ljudima? Ako nie u pitanju samo spashavanje po vrsti! Moram priznati kako trazhim odgovor. Iako znam Bog je pravedan! Drugo pitanje ----------------------------------- Zashto je Bog oprostio kralju Davidu i iskazao mu milosrdje po njegovom potomstvu zauviek? Mislim kako znam odgovor iako niedan teolog na njega nie jasno nikada odgovorio. (Ja tako osietjam.) Premda je odgovor vrlo jednostavan odgovora nema u krilu ni krshtjanskom ni zjidovskom! Odgovori su uviek laki na bilo koje pitanje, ako su uchitelji ponizni. Chini mi se u svietu nema takovih uchitelja. Ja ih nisam sreo! Ne u potrebitoj mieri razumievanja! Trebalo je dakle biti ponizan i sam pronatji odgovor. Trebalo je sresti poniznoga Uchitelja. Susreli smo se na krizju. Chuo sam ponajprie buku valova sa Sievera. Tama je zashutiela. Zatim je On progovorio: "Oche oprosti im jer ne znadu sto chine!" Nadjoh odgovor. On koji je oprostio onima koji su raspeli Njegovog Sina ima neograniceno pravo oprostiti covieku kojega voli, ma koliko god on povriedio nekoga drugog covieka! Bog je Milosrdje! In Te Domine speravi! |
- 04:25 - Komentari (0) - Isprintaj - #
DIZAJN
|
Zashto ovaj dizajn na mom blogu? ----------------------------------------------------- Zato shto me podsietja na prolaz kroz Crveno more! Zato shto me podsietja na shtit hercega Hercegovine! Zato shto je nalik stiegu Karla Velikog! Zato shto me podsijetja kako je moj narod proshao kroz crvenu pustinju! Zato shto me podsietja na puno toga shto nisam volio i josh uviek nevolim niti tju ikada voljeti! Ovim dizajnom razdirem krvnike mom narodu i zazivam milosrdje na njegovom krizjnom putu. Zato shto me podsietja na izvor vrh Golgote! Zato shto mi pricha o bojama hrvatskoga grba! Zato shto me podsietja na poviesnu Crvenu i Bielu domovinu! Zato shto se chini kao rieka na Slici Milosrdju! Zato shto me podsietja na stieg domovine Svete Faustine! Zato shto je tamo zemlja Bielih hrvatskih vitezova koji su oslobodili domovinu. Zato shto je jedna Biela hrvatica majka Velikom Papi rodjena tamo pod tim znakom. Zato shto slutim rieku koja vodi u zjivot viechni! Zato sto mi se chini kao prolaz Svetom Mihovilu u borbi s zmajem! Zato shto mi boje govore Hrvati vole i crvene i zelene jabuke! Zato shto je to znak Pravici i Milosrdju! In Te Domine speravi! |
- 03:55 - Komentari (0) - Isprintaj - #
NAJBOLJI CHOVIEK NA SVIETU
|
Svim nashim blogerima ------------------------------------------------------ Jednom uchenici upitashe svoga uchitelja Lao Cea: Kazji nam tko je najbolji choviek na svietu? -Lao Ce je shutio. Oni rekose: Je li to onaj choviek kojega svi ljudi vole? -Ne! Uchenici opet zapitashe: Je li to onaj choviek koga vishe ljudi voli nego mrzi? -Ne! Zachudjeni rekoshe: Nie li to onda netko koga nitko ne voli? -Ne! Oni su dugo shutieli. Jednom ponovnom zgodom ga opet upitashe: Reci nam tko je najbolji choviek na svietu? Lao Ce odgovori: To je onaj choviek koga dobri ljudi vole, a zli ne vole! (Parafraziranje po sietjanju iz jedne knjige o Lao Ceu) In Te Domine speravi! |
- 02:04 - Komentari (0) - Isprintaj - #
02.02.2008., subota
DNEVNIK SVETE FAUSTINE /Prievod s Engleskog/
BOZJIE MILOSRDJE U MOJOJ DUSHIIsuse, uzdam se u tebe! (Prievod 1) Orginal na Poljskom jeziku. S Engleskog na Hrvatski jezik preveo I.T.H. Riech Prie Riechi --------------------------------- Rukopis se sastoji od 6 biljezjnica koje chine Dnevnik naslovljen Bozjie Milosrdje u Mojoj Dushi. Knjiga iz koje prevodim je vetj dobrano oshtetjena ter ne mogu pribiljezjiti one koji su je preveli na Engleski. Ima 700 str. i 1828 paragrafa. Vriedno je pripomenuti kako sam je dobio zahvaljujutji svetishtu, ili sredishtu Bozjiem milosrdju u Masachustesu, SAD, oko 1987/88. Josh znam kako je to prievod po jednoj skupini poljaka, svetjenika... koji tamo dieluju. I ovim putom im izrazujem zahvalnost. Prievod posvetjujem dushama u chistilishtu Neka bude na dar momu Hrvatskom narodu i momu plemenitom rodu koji se uzda u Boga Poglavito se prisietjam mojih najdrazjih preminulih, medju kojima su +otac i +sestra Zahvaljujem Isusu Kristu koji nam je u svoje nasliedje podario Svetu Faustinu, Helenu Mariju Kowalsku Molim te Sveta Faustino, skupa s nashom dobrom i ucviljenom kraljicom, Katarinom Kosachom Herceg Tomash (zashtitnicom prognanima, sestrom izbieglima i majkom otetima i zasuzjnjenima) moli za nas... Pomozi mi ustrajati do kraja! Amen! Pripomena chitateljima -------------------------------------------- Prevoditelj se sluzji starim i prikladnijim hrvatskim znakovljem ter umiesto suvremenim slovima (č, ć, đ, š, ž..) rabi ch, tj, dj, sh, zj... i(je) = ie DNEVNIK Sestra Faustina Biljezjnica 1 (1) 1 O Viechna ljubavi, Ti zapoviedash slikati Tvoj Presveti Lik I otkrivash nama nezamisliv izvor milosrdja. Ti blagoslivljash sve koji pristupljuju Tvojim zracima Ter potamniela dusha postaje ko snieg. O slatki Isuse, to je tu gdie si uspostavio priestolje Svomu milosrdju Kako bi donio radost i nadu greshnom chovieku. Po Tvom otvorenom Srcu, kao bistrom vrelu Izlieva se utieha skrushenom srcu i dushi. Neka hvala i slava ovoj slici Nikada ne prestane tetji po choviekovoj dushi Neka hvala Bozjiemu milosrdju prelieva se svim srcima, Sada i u svakom chasu, u sve vieke viekovima. O Moj Bozje 2 Kada gledam u budutjnost, plashim se. Ali zashto uranjati u budutje? Jedino sadashnji trenutak mi je dragocien Kako budutjnost nebi uoptje ulazila u moju dushu. To nie vishe u mojoj motji, Mienjati, popravljati ili dodavati proshlosti, Jer ni mudraci niti proroci nisu mogli chiniti tako. Stoga, shto proshlost je obgrlila moram povieriti Bogu. O sadashnji trenutku, ti pripadash Bogu, potpun i cio. Zjelim te upotriebiti najbolje shto znadem. I premda sam slaba i malena Ti mi daiesh milost svoje svemotji. I tako, uzdajutji se u Tvoie milosrdje, Hodam kroz zjivot kao maleno diete Zjrtvujutji Tebi svaki dan ovo srce Koje gori ljubavlju za Tvoju vetju slavu. BILJEZJNICA 1 (2) + I.M.J. (Isuse, Marijo i Josipe) 3 Bog i Dushe Kralj Milosrdja vodi moju dushu. Sestra M. Faustina Od Blagoslovljenoga Sakramenta Vilnius, 28 Srpanj g.Gosp 1934 4 O moj Isuse, poradi momu pouzdanju u Tebe Pletem tisutje vienaca i znadem Kako tje svi procvasti. Znadem kako tje svi cvasti Kada Bozjie milosrdje zasja nad njima. +O uzvisheni Bozjji Sakramentu U koiem se krie moj Bog! Isuse, budi samnom u svakom trenu I strah netje utji u moie srce. Vilnius, 28.Srpanj g.Gosp. 1934 (3) + I.M.J. Bog i Dushe 5 Budi chashtjeno, o Presveto Trojstvo, sada i zauviek. Budi chashtjeno u svim svojim dielima i u svim svojim stvorenjima. Neka velichina tvoga milosrdja bude obozjavana i slavljena, o Bozje. 6 Zapisuiem susrete moje dushe s Tobom, o Bozje, u trenutcima tvojih posebnih pohodjenja. Ja tju pisati o Tebi, o Neshvatljivi u milosrdju prema mojoj jadnoj dushi. Tvoja sveta Volja ie zjivot mojoj dushi. Ja sam primila ovu zapovied od njega koji ie za mene Tvoj predstavnik ovdie na zemlji, koji meni tumachi Tvoju svetu Volju. Isuse, Ti vidish kako ie to meni teshko pisati, kako sam nemotjna jasno zapisati shto sam dozjiviela u dushi. O Bozje, mozje li olovka zabiljezjiti ono shto ie chesto neizgovorivo? Ali, Ti zapoviedash pisati, o Bozje ter to ie dosta za mene. Warsaw, 1.Kolovoz, g.Gosp.1925 Ulazak u Samostan 7 U sedmoj godini dozjiviela sam odredjeni Bozjji poziv, milost zvanja za vierski zjivot. To ie bilo u sedmoj godini moiega zjivota kada sam prvi puta chula Bozjji glas u dushi, poziv na jedan savrsheniji zjivot. Medjutim, nisam uviek bila poslushna milosnom zovu. Nisam pronashla nikoga tko bi mi pojasnio ove stvari. 8 Osamnaesta godina moiega zjivota. Jedan ozbiljan zahtiev mojim roditeljima za dopushtenje ulaska u samostan. Roditelji su to jasno odbili. Nakon ovoga odbijanja okrenula sam se prema ispraznostima zjivota, ne podajutji pazjnju milosnom pozivu, premda mi dusha nie nashla zadovoljstvo ni u jednoj od tih stvari. Neprestalni poziv milosti uzrokovao mi ie puno ljutnje ter sam pokushavala potisnuti ga zabavljajutji se. U sebi sam odbijala Boga, okretjutji se svim srcem prema stvorenjima. Medjutim, Bozjja milost ie pobiedila u meni. (Nastavlja se) In Te Domine speravi! 9 Jednom sam bila na igranci (vierojatno Lodz) s jednom od mojih sestara. Dok se svatko dobro zabavljao dusha mi je prozjivljavala duboke patnje. Kada sam otpochela plesati iznenada sam ugledala Isusa pored mene, izmuchena bolju, gola i svega prekrita ranama. Rekao mi je ove riechi: "Koliko dugo tju stajati pored tebe i koliko dugo tjesh me ti odbijati?" U tomu trenutku zaustavila se drazjesna glazba, drushtvo s kojim sam bila ischeznulo je kod mojih ochiju i tamo smo ostali samo Isus i ja. Siela sam pored moje drage sestre glumetji glavobolju, kako bi prekrila shto mi se zbiva u dushi. U trenutku sam neprimietimice izishla, ostavljajutji sestru i cielo drushtvo ter se zaputila prema katedrali Svetoga Stanislava Kostke. Vetj je bilo otpochelo svitanje i tamo je u katedrali bilo tek nekoliko osoba. Ne obratjajutji pazjnju onom shto se zbivalo oko mene, pala sam prostrmice pred Presvetim Sakramentom. Molila sam Gospodina neka se udobrovolji dati mi razumievanje shto mi je sliedetje chiniti. 10 Zatim sam chula ove riechi: "Odmah idi u Warsawu, jer ti tjesh tamo utji u samostan". Podigla sam se od molive, vratila se kutji i pobrinula se o uredjenju potrebitih stvari. Shto sam bolje znala, povierila sam sestri shto sam dozjivljavala u dushi. Rekla sam joj neka pozdravi roditelje. I tako u samo jednoj haljini, bez ikakvih drugih potrebshtina, stigla sam u Warsawu. (Nastavlja se) In Te Domine speravi! (3) 11 Kada sam sishla s vlaka i vidiela kako sve ide svijim razlichnim smierovima, prestrashila sam se. Shto mi je chiniti? Komu se obratiti, jer ne poznam nikoga? Tada sam rekla Majci Bozjjoj: "Marijo vodi me, pokazji mi put." Odmah sam chula riechi u sebi koje mi govore: napusti grad i idi u jedno oblizjnje selo, kako bih nashla prenotjishte. Uchinila sam tako i uvidiela, sve je bilo po kazivanju Majke Bozjie. 12 Vrlo rano narednoga jutra vratila sam se u grad i ushla u prvu crkvu koju sam vidiela (crkva Svetoga Jakova, Grojecka ulica u Ochoti, predgradje Warshawe). Tamo sam otpochela moliti kako bih spoznala shto dalje chiniti po Bozjijoj volji. Svete mise su se slavile jedna za drugom. Za vrieme jedne od njih sam chula riechi: Idi tom svetjeniku (otac James Dabrowski, zjupnik zjupe Svetoga Jakova) i sve mu reci te on tje ti kazati shto ti je dalje chiniti. Poslie mise otishla sam u sakristiju. (5) Rekla sam svetheniku sve shto mi se zbivalo u dushi. Trazjila sam saviet, gdje uzeti veo, u kojem vierskom redu. 13 Svetjenik je u pochetku bio iznenadjen, zatim mi je rekao kako se jako pouzdaje u Boga koji tje providiti moju budutjnost. Za sada, kazao je, saljem te jednoj pobozjnoj zjeni (Aldona Lipszycowa 4) kod koje tjesh ostati dok ne udjesh u samostan. Kada sam se obratila toj gospodji, primila me je vrlo ljubazno. Dok sam boravila kod nje trazjila sam samostan, ali na koja god sam vrata pokucala bila sam odbiena. Tuga mi je stisla srce ter sam rekla Gospodinu Isusu, pomozi mi i ne ostavljaj me samu. Konachno sam pokucala na nasha vrata. 5 14 Kada je nadstojnica, sada poglavarica majka Michael 6, prishla mi u susret, rekla mi je nakon kratjeg razgovora, neka idem k Gospodaru kutje i pitam prihvatja li me. Shvatila sam odmah kako trebam pitati Gospodina Isusa. S velikom radoshtju ushla sam u kapelu i zapitala Isusa: "Gospodine ove kutje je li me Ti prihvatjash? Pitam te po pitanju jedne od sestara." Odmah sam chula glas: Ja te uistinu prihvatjam; ti si u mojem srcu. Kada sam se povratila iz kapele, nadstojnica majka prvo je upitala: "Dobro, je li te Gospodar prihvatio?" Odgovorila sam, da. "Ako te Gospodar prihvatio i ja te prihvatjam." (nastavlja se) In Te Domine speravi! 5.Veljache g.Gosp. 2008 ------------------------------------------------- (4) 15 To je nachin kako sam bila prihvatjena. Medjutim, glede mnogim razlozima, morala sam josh ostati u svietu, vishe od godinu dana, sa onom pobozjnom zjenom, ali se mojoj kutji nisam vratjala. U to vrieme morala sam se boriti s mnogim poteshkotjama, medjutim Bog je bio darezjljiv sa svojim milostima. Otpochela me je obuzimati nikada vetja chezjnja za Bogom. Gospodja, pobozjna, kakva je ona bila, nie shvatjala radost vierskoga zjivljenja ter je u svojoj ljubaznosti otpochimala chiniti druge planove za moju budutjnost. Usput, osietjala sam kako imam veliko srce koie nishta ne mozje popuniti. I tako sam se okrenula svom chezjnjom dushe prema Bogu. 16 Bilo je to za vrieme podizanja Tiela Kristova (25. Lipanj g.Gosp. 1925). Bog mi je napunio dushu unutarnjim svietlom dubljeg razumijevanja Njega kao Vrhunaravne Dobrote i Vrhunaravne Ljepote. Spoznala sam kako me Bog puno voli. Njegova je ljubav viechna za mene. To je bilo kod vechernjih molitvi. Prostim riechima koje su isticale iz srca, zavietovala sam se Bogu na viechno dievichanstvo. Od toga trenutka osietjala sam vetje zajednishtvo s Bogom, mojim Zaruchnikom. I od tada uredjujem malenu sobicu u mom srcu, u kojoj neprestance pazim druzjenje s Isusom. 17 Konachno je stigao chas kada su se samostanska vrata otvorila za mene. Bilo je to 01.Kolovoz (g.Gosp. 1925) u vecher, bdienje (za blagdan) Nashe Gospe od Andjela. Osietila sam neizmijernu sretju ter mi je izgledalo koda sam zakorachila u rajski zjivot. Jednostavna zahvalna molitva probijala je u mom srcu. <em>(nastavak sliedi) In Te Domine speravi! 08. Veljacha g.Gosp. 2008 (5) 18 Medjutim, nakon tri tiedna postala sam sviesna kako ovdie postoji vrlo malo vremena za molitvu i mnoge druge stvari govorile su mi dushi u korist pristupanja vierskoj zajednici s strozjijim opsluzjivanjem. Ova mi je misao shchepala dushu, ali Bozjja volja nie bila u tomu. Zatim, misao, ili prie kushnja, rasla je sve jache do chasu kada sam jednom odluchila naviestiti odlazak nadstojnici majci (Michael). Ushla sam u kapelicu (7) prie spavanju i zatrazjila prosvietljenje od Isusa, glede tomu. Medjutim, nisam nishta zamietila u dushi osim chudan umor, koiega nisam razumievala. Te usprkos svemu odluchila sam pristupiti upraviteljici, naredno jutro poslie mise i prioptjiti joj moju odluku. 19 Doshla sam u moj sobni odieljak. Sestre su vetj bile u krevetu - svietlo je bilo utrnuto. Ushla sam u sobu gnjevna i nezadovoljna, neznajutji shto chiniti s sobom. Bacila sam se glavomice na pod i otpochela zjarko moliti kako bi spoznala Bozjju volju. Tishina je bila posvuda kao u tabernakulu. Sve su sestre odmarale kao biele hostie zatvorene u Isusovu peharu. Samo iz moga odieljka Bog je mogao chuti jecaje dushe. Ja nisam znala kako nie dopushteno moliti u sobi poslie devet, nego po dopushtenju. U trenutku sjaj je zahvatio moju sobu i na zaviesi sam ugledala pretuzjno Isusovo lice. Rane su na njemu bile otvorene i krupne su suze padale na moju postelju. Neznajutji znachenje svemu, upitala sam Isusa: "Isuse, tko te tako povriedio?" Tada mi je Isus rekao, kako sam to ja koja tje mu prouzrokovati tu bol, ako napustim samostan. I kako je ovo miesto gdie me je pozvao i nigdie drugdie ter gdie mi je pripremio mnoge milosti. Prosila sam oproshtenje od Isusa i odmah promienila odluku. (7) Naredni dan bio je ispovijedni dan. Povezala sam sve shto mi se dogadjalo u dushi, a ispoviednik je odgovorio kako je po svemu jasna Bozjija volja - ostati u zaiednici ne promishljajutji o drugom vierskom redu. Po tomu trenutku nadalje, uviek sam se osietjala sretnom i zadovoljnom. (Nastavlja se) In Te Domine speravi! 09. Veljacha g.Gosp.2008 (6) 20 Nedugo poslie tomu osietjala sam se bolesno (optja iscrpljenost). Dobra majka upraviteljica poslala me s druge dvie sestre na odmor u Skolimov, nedaleko od Warsawe. Bilo je to onda kada sam upitala Gospodina za koga josh trebam moliti. Isus je rekao, kako tje mi naredne notji dopustiti znati za koga moram moliti. (Sliedetje notji) vidiela sam andjela chuvara, koji mi je zapoviedio sliediti ga. Na trenutak bila sam u mrachnom miestu popunjenom vatrom, u kojoj je bilo veliko mnoshtvo dusha u trpljenju. One su zjarko molile, ali uzalud, jer im jedino mi mozjemo pomotji. Plamenovi, kojima su izgarale, nisu me uoptje ticali. Andjeo chuvar nie me napushtao ni na trenutak. Upitala sam te dushe, koja je njihova najvetja patnja. One su mi odgovorile u glas, kako je njihova najvetja muka chezjnja za Bogom. Vidiela sam Gospu dok posietjuje dushe u chistilishtu. Dushe je nazivlju 'Zviezda Mora'. Ona im donosi osviezjenje. Zjeljela sam s njima duzje prichati, ali me je andjeo chuvar potapshao po ledjima, neka podjem. Izishli smo izvan tomu zatvoru trpljenja. (Chula sam jedan nutarnji glas) koji je rekao: Moje milosrdje ne zjeli to, ali pravda tako zahtieva. Nakon tom vremenu sam u bliskiem zajednishtvu s trpetjim dushama. 21 Na kraju postulata (29. Travanj g.Gosp.1926) - moje upraviteljice (vierojatno majka Leonard i majka Jane 9) poslale su me na novicijat u Krakow. Jedna nezamisliva radost zavladala mi je dushom. Kada smo stigli tamo, sestra (Henry) je umrla. Nekoliko dana kasnie doshla je k meni (u duhu, poslie svoje smrti) i molila me neka idem k majci ravnateljici novicijata (sestra Margaret 11) i kazjem joj neka trazji od njezinoga ispoviednika, oca Rosponda (12), prikazati jednu misu za nju i tri strielovite molitve. Prvo sam se slozjila, ali narednog dana sam odluchila ne itji k majci ravnateljici, jer nisam bila sigurna je li se sve dogodilo u snu ili (8) stvarnosti. I tako nisam otishla. Naredne notji sve se ponovilo josh jasnije. Vishe nisam sumnjala. Josh u jutro sam odluchila ne govoriti ravanateljici o tomu, dok ne ugledah (sestru Henry) tiekom dana. Ona me je ukorila, jer nisam odmah otishla ter me je zahvatila velika nelagoda. Zatim sam odmah otishla k ravnateljici i kazala joj to shto mi se dogodilo. Majka je odgovorila kako tje se ona o tomu pobrinuti. U dushi mi je odmah zavladao mir. Tretjega dana ona sestra je doshla k meni i rekla: "Neka ti Bog plati." 22 Na dan kada sam uzela (viersku) haljinu, (13) Bog mi je dopustio razumieti koliko sam puno trpiela. Jasno sam vidiela shto sam uchinila. Prozjiviela sam trenutak toga trpljenja. Medjutim, Bog je zatim opet napunio moju dushu velikim utiehama. (Nastavlja se) In Te Domine speravi! 10. Veljacha g.Gosp. 2008 (Sveti Alojzije moli za nas) 11. Veljacha g.Gosp. 2008 (Gospe Lurdska moli za nas!) (7) 23 Krajem prvoj godini moga novicijata, mrak je otpocheo bacati svoje siene na moju dushu. Nisam osietjala utiehu u molitvi, morala sam dielovati napornije u razmatranju i strah me je otpocheo obuzimati. Ponirutji dublje u sebe nisam nalazila nishta nego golemu biedu. Uiedno sam jasno uvidjala veliku Bozjju svetost. Nisam se usudjivala poditji ochi k Njemu, nego sam se skrushila do prashine pod Njegovim stopalima i vapila milosrdje. Dusha mi je bila u takovom stanju gotovo shest mieseci. Nasha dobra majka ravnateljica (Marija Josipa 14) hrabrila me je u tim teshkim trenutcima. Ali patnja je postajala sve vetja i vetja. Priblizjavala se druga godina novicijata. Kadgod bih se prizvala kako tju chiniti zaviete, dusha bi zadrhtala. Nisam razumievala shto sam chitala; nisam mogla razmatrati i molitva mi se chinila neugodna Bogu. Chinilo mi se pristupljujutji svetim sakramentima kako josh vishe vriedjam Boga. Ali unatoch tomu, moj ispoviednik (otac Theodore) nie mi dopustio propustiti niti jednu jedinu svetu prichest. Bog je zachudjujutje dielovao u mojoj dushi. Uoptje nisam nishta shvatjala shto mi govori ispoviednik. Jednostavne vierske istine postale su mi neshvatljive. Dusha mi je bila gnjevna, nemotjna natji utiehu u bilo chemu. (9) U izviesnim trenutcima jako mi se doimalo kako sam odbachena od Boga. Ta uzjasna misao izravno mi je probadala dushu kushajutji u trpljenju smrtnu patnju. Zjeljela sam umrieti, ali nisam mogla. Javila se misao, kakva je korist tezjiti za vrlinama i zashto se mrtviti kada je sve to neugodno Bogu? Kada sam to povierila upraviteljici novicijata, odgovorila mi je: "Znadni draga sestro, kako te je Bog izabrao za veliku svetost. To je znak kako te Bog zjeli imati u Nebu blizje sebi. Imaj veliko pouzdanje u Gospodina Isusa." Ta uzjasna misao odbachenosti od Boga je stvarno muchenje pretrpljeno po prokletom. Utekla sam se Isusovim ranama i ponavljala riechi pouzdanja, ali taj govor mi je bivao josh vetjom mukom. Otishla sam pred Presveti Sakrament ter otpochela govoriti Isusu: "Isuse, Ti si rekao kako tje majka prie zaboraviti svoje diete nego Bog svoje stvorenje, chak ako bi majka zaboravila svoje diete Bog netje nikada zaboraviti svoje stvorenje. O Isuse, chujesh li jecaje moje dushe? Udostoj se chuti bolno jadikovanje svoga dieteta. Uzdam se u Tebe, o Bozje, jer nebo i zemlja tje protji, a tvoja riech ostaje zauviek." Ipak nisam nashla chas olakshanja. 24 Onda jednom, kada sam se tek probudila, dok sam se josh sabirala u Bozjju prisutnost, nenadano me zaokupio ochaj. Potpuna tama u dushi. Borila sam se do podneva kako sam najbolje mogla. Poslie podne otpocheo me obuzimati pravi smrtni strah i napushtati tielesna snaga. Odmah sam otishla u sobu, klekla sam pred raspelom i otpochela prizivati milosrdje. Medjutim, Isus nie chuo moie zazive. Osietjala sam kako me upotpunoma napushta tielesna snaga. Pala sam na pod, dok mi je cielom dushom plavio ochaj. Pretrpiela sam uzjasne patnje poput paklenih muka. Bila sam u tom stanju oko chetrdesetpet minuta. Zjeljela sam potrazjiti ravnateljicu, ali sam bila preslaba. Pozjeljela sam viknuti, ali sam bila zaniemila. Nasretju, jedna od sestara (druga novicijalka, sestra Placida Putyra) prishla mi je u sobu. Vidievshi me u takovom neobichnom stanju, odmah je to prioptjila ravnateljici. Majka je odmah doshla. Chim je ushla u sobu rekla je: "U ime svete poslushnosti ustani sa poda!" Odmah, neka snaga me podigla i ja sam stajala pred dragom majkom upraviteljicom. (10) Ljubaznim riechima, ona mi je otpochela pojashnjavati, kako mi je to bila kushnja poslana od Boga, govoretji: "Imaj veliko pouzdanje, Bog je uviek nash Otac, chak i onda kada nam shalje kushnje." Vratila sam se svojim duzjnostima, koda sam napustila grob, s zasitjenim osietjajima, onim shto mi je dusha prozjiviela. Tiekom vechernjem obredu iznovice me otpochela muchiti uzjasna tama. Osietjala sam moctj Bozjje pravde i kako sam predmet njegovom preziru. U tim groznim trenutcima, rekla sam Bogu: "Isuse koji u Evandjelju poredjujesh sebe sa najnjezjnijom majkom, 17 uzdam se u tvoie riechi, jer ti si Istina i Zjivot. Unatoch svemu, Isuse, uzdam se u Tebe, suochena s unutarnjim osietjajima protu nadi. Chini s mnom shto god hotjesh, ja Te nikada netju napustiti, jer ti si vrelo momu zjivotu." Samo onaj koji je prozjivio slichne trenutke mozje shvatiti uzjasnutost tih muka u dushi. 25 Tiekom notji posietila me Majka Bozja, drzjetji diete Isusa u svomu naruchju. Dusha mi je bila napunjena radoshtju ter sam rekla: "Marijo, moja Majko, je li ti znash kako teshko trpim?" Majka Bozjja mi je odgovorila: "Ja znadem kako puno trpish, ma neboj se! S tobom dielim tvoje patnje i uviek tju tako chiniti." Ona se blago nasmijala te nestala. Odiednom mi je, u dushi, iznovice izbila snaga i veliko ohrabljenje, ali to je potrajalo samo jedan dan. Chinilo se koda se pakao urotio protu meni. Uzjasna mrzjnja mi je izbijala u dushi, prezir prema svemu shto je sveto i Bozjje. Chinilo se koda tje te patnje potrajati chitavi zjivot. Obratila sam se Presvetom Sakramentu i rekla Isusu: "Isuse, moj zaruchniche, nevidish li kako mi dusha umire u chezjnji za Tobom.? Kako se mozjesh skrivati srcu koje Te ljubi tako iskreno? Oprosti mi Isuse, neka se tvoja sveta Volja vrshi na meni. Trpieti tju tiho poput golubice, bezpogovorno. Netju dopustiti srcu niti jedan jedini jecaj prituzjbi." (Nastavlja se) In Te Domine speravi! 14. Veljacha g.Gosp. 2008 (8) 26 Zavrshetak novicijata. Trpljenje se ne ublazjuje. Tielesna slabost spriechava me od svih (zajednichkih) duhovnih viezjbi, tako ih zamienjujem kratkim strielovitim molitvama. Veliki Petak (16. Travanj g.Gosp. 1928) - Isus mi je zahvatio srce zjarkim plamenom svoie ljubavi. Ovo je bilo tiekom vechernjem klanjanju. Sasvim nenadano, preplavila me Bozjja prisutnost i ja sam sve drugo zaboravila. Isus mi je dopustio shvatiti koliko puno On je trpio (11) za mene. To je trajalo vrlo kratko vrieme. Jedna napeta zjudnja - cheznja za Bozjjom ljubavlju. 27 Prvi zavieti (prvo zvanje u privremenim zavijetima, 30. Travanj g.Gosp. 1928). Zjarka zjelja, razdati sebe za Boga dielatnom ljubavlju, ali ljubavlju koja bi bila nezamietna chak najblizjim sestrama. Medjutim, nakon zavieta tama je nastavila vladati mi dushom, josh skoro polovicu godine. Jednom dok sam molila, Isus je upotpunoma zavladao menom, tama se rasprshila, a ja sam chula u sebi ove riechi: "Ti si moja radost; ti si veselje momu srcu". Nakon tomu trenutku slutila sam u srcu Presveto Trojstvo, koda je unutar mene. Osietjala sam prplavljenost Bozjjom svietloshtju. Od tada sam u intimnom zajednishtvu s Bogom, kao diete s voljenim ocem. 28 Jednom mi Isus reche: "Idi k majci poglavarici (vierojatno majka Raphael 18) i trazji neka ti dopusti nositi koshulju za mrtvljenje tiekom sedam dana, ter jedanput u svakoj notji ustani i dodji u kapelu. Odgovorila sam, da, ali sam susrela izviesne poteshkotje, koje su mi priechile pitati poglavaricu. U vecher Isus mi reche: "Koliko dugo tjesh ti to odgadjati?" I ja sam odluchila retji majci chim je vidim. U Narednom danu, prie podne vidiela sam je dok ide u blagovaonicu. Ter kako su kuhinja, blagovaonica i sobica sestre Aloysie vrlo blizu jedna drugoj, zatrazjila sam majku neka dodje u sestrinu sobu. Rekla sam joj shto zjeli Gospodin Isus. Nato, ona je uzvratila: "Ja ti netju dati nositi nikakvu muchiteljsku koshulju. Nikako! Ako bi ti Gospodin Isus dao djavolsku snagu, mogla bi ti dopustiti takovo mrtvljenje." Isprichala sam se majci zbog uskratjivanja njezina vremena i napustila prostoriju. U tomu istom chasu vidiela sam Isusa kako stoji pred kuhinjskim vratima ter sam mu rekla: "Ti si mi zapoviedio trazjiti ta mrtvljenja, ali majka poglavarica to brani." Isus je rekao: "Bio sam ovdie tiekom tvojem razgovoru s poglavaricom ter znadem sve. Ja ne trazjim od tebe mrtvljenje, nego poslushnost. Poslushnoshtju mi dajesh veliku slavu i dobivash zasluge." (Nastavlja se) In Te Domine speravi! 15. Veljacha g.Gosp. 2008 (9) 29 Jedna od majki (vierojatno majka Jane), kada je uvidiela moj bliski odnos s Gospodinom Isusom, rekla mi je kako to mora biti samoobmanjivanje. Kazala mi je, kako se Gospodin uiedinjuje na taj nachin jedino sa svecima, a ne sa greshnicima poput tebe sestro.(12) Nakon tomu bilo mi je koda zavaravam Isusa. U jednom mojem jutarnjem razgovoru s njim rekla sam: "Isuse, Ti nisi jedna iluzija!" Isus mi je odgovorio: "Moja ljubav ne obmanjuje nikoga." 30 +Jednom prigodom razmatrala sam o Svetom Trojstvu, o Bozijoj biti. Zjeljela sam upotpunoma shvatiti tko je Bog. .....U jednom trenutku duh mi je bio zahvatjen nechim nalik budutjem svietu. Vidiela sam jedno nepristupachno svietlo i u tom svietlu neshto nalik tri izvora svietlosti, koie nisam razumiela. Od tuda su doshle riechi kao munja koja je prozjimala nebo i zemlju. Neshvatjajutji nishta bila sam vrlo tuzjna. Nenadano u moru te nepristupachne svietlosti pojavio se nash predragi Spasitelj, neizrecivo divan sa svojim bljeshtetjim ranama. I odtuda chuo se glas: "Tko je Bog u svojoj biti, nitko ne tje shvatiti, ni razum andjela, ni ljudi." Isus mi ie rekao: "Upoznaj Boga razmatrajutji Njegove osobine." Trenutak zatim, On ie uchinio znak krizja svojom rukom i ischeznuo. (Nastavlja se) In Te Domine speravi! 16. Veljacha g.Gosp 2008 (10) 31 +Jednom sam vidiela veliko mnoshtvo ljudi u nashoj kapeli, pred njom i na ulici, ier tamo unutra nie bilo miesta za njih. 19 Kapela ie bila ukrashena za blagdan. Biilo ie mnogo svetjenika oko oltara ter nashe sestre i one iz drugih redova. Svi su ochekivali osobu koja ie trebala pristupiti oltaru. Odiednom sam zachula glas koji govori, kako sam ja ta osoba koja treba stupiti na oltar. Ali chim sam napustila hodnik, kako bi preshla dvorishte i ushla u kapelu, pratetji glas koji me poziva, svi su pocheli bacati na mene shto god su imali pri ruci: blato, kamenje, piesak, metle, tako sam isprvice oklievala itji napried. Medjutim, glas me ie ustrajno pozivao i chak josh iskrenie, stoga sam hrabro koracala. Kada sam ushla u kapelu, poglavarica, sestre, novakinje 20 i chak moji roditelji otpocheli su me udarati svime chime su god mogli. Tako zjeletji ili nezjeletji brzo sam zauzela miesto na oltaru. Chim sam se nashla tamo, 13 potpuno isti ljudi, novakinje, sestre, poglavarica i moji roditelji, svi su otpocheli pruzjati svoie ruke trazjetji milost. U meni nie bilo nikakovga prezira prema njima, poradi bacanju raznoraznih stvari na mene. Bila sam iznenadjena shto osietjam vrlo posebnu ljubav prema osobama koie su me pozjurivale brzje itji k mojemu istaknutom miestu. Istodobno dusha mi ie bila napunjena neizrecivom radoshtju. Chula sam ove riechi: "Chini shto god ti zjelish, razdieli milost kako ti hotjesh, komu ti hotjesh i kada ti hotjesh". Zatim, odiednom vizija ie ischeznula. 32 Drugi puta chula sam ove riechi: "Idi k poglavarici i trazji neka ti dopusti chiniti dnevno sat klanjanja tiekom devetnice. Za vrieme klanjanja pokushaj se u molitvi siediniti s mojom majkom. Moli svim srcem u jedinstvu s Marijom i pokushaj takodjer tiekom tom vremenu chiniti krizjni put." Primila sam dopushtenje, iako ne za cieli sat, nego samo za odredjeno vrieme, koliko god bi mi ostalo poshto obavim svoie dnevne duzjnosti. 33 Uchinila sam tu devetnicu na nakanu za moju domovinu. Sedmi dan u devetnici vidiela sam izmedju neba i zemlje Majku Bozjju, obuchenu u sjajnu haljinu. Ona je molila sa sklopljenim rukama na svojim prsima i ochima usmierenim k nebesima. Kroz srce su joj snazjno probijali vatreni zraci, od kojih su neki bili okrenuti prema nebu dok su drugi prekrivali nashu domovinu. (Nastavlja se) In Te Domine speravi! 13. Ozjujak god.Gosp. 20008 U ovoj korizmi moj post je bio prisilna nemogutjnost pisanja postova. Uz Bozju pomotj nastavljamo dalje i nadam se redovitie (prevadjatelj) 34 Kada sam to kazala i josh neke druge stvari momu ispoviedniku, on je odgovorio, kako to mozje dolaziti od Boga, ali i biti obmana. Poradi mojim chestim promienama (zadataka) nisam imala stalnoga ispoviednika i uz to imala sam velike poteshkotje govoriti ove stvari. Zdushno sam molila neka mi Bog dadne tu veliku milost, duhovnog vodju. Ali moja molitva je bila uslishana tek nakon trajnih zavieta kada sam otishla u Wilno. Svetjenik je bio otac Sopotjko. 22 Bog mi je dopustio vidieti ga unutarnjim vidjenjem prie nego sam tamo doshla. 35 Oh, kada bih imala u pochetku duhovnika ne bih propustila tolike Bozjje milosti. Ispoviednik mozje puno pomotji dushi, ali joj i odnemotji. O kako bi pazjljiv trebao biti duhovnik s dielovanjem Bozjje milosti u raskajanim dushama. To je stvar od velike vazjnosti. Po milosti danoj dushi mozje se prepoznati stupanj njezine intimnosti s Bogom. (nastavak slijedi) In Te Domine speravi! 14/15 Ozjujak g.Gosp. 2008 36 Jednom sam bila uznieta do Bozjjega sudishta. Stajala sam sama pred Bogom. Isus se pojavio onakav kakvoga znamo u vrieme njegove muke. U trenutku Njegove rane su ischeznule, osim onih pet, na rukama, na nogama i boku. Odiednom vidiela sam svoju dushu potpuno onako kako je gleda Bog. Gledala sam jasno sve shto je oneraspolozjivalo Boga. Ja nisam znala kako tje se i najmanji priestupi urachunavati. Kakav trenutak! Tko to mozje opisati? Stajati pred Presvetim Trojstvom! Isus me je upitao: "Tko si ti?" Odgovorila sam: "Gospodine, tvoja sam slushkinja." Isus je odgovorio: "Ti si kriva jedan dan ognja u chistilishtu." Pozjeljela sam se odmah baciti u chistilishni plamen, ali me je Isus zaustavio i rekao: "Shto bi vishe voljela, trpieti jedan dan u chistilishtu ili ono malo dok si na zemlji?" Odgovorila sam: "Isuse, zjelim trpieti u chistilishtu i zjelim najvetje muke trpieti na zemlji, chak do konca svieta. Isus je odgovorio: "Jedno je dosta. Vratjash se na zemlju i tamo tjesh puno trpieti, ali ne zadugo. Ti tjesh izvrshiti moju Volju i moje zjelje. Moj vierni sluga tje ti pomotji to uchiniti. Sada stavi svoje ruke na moje grudi, na moje Srce te uzmi iz njega snagu i motj za ta trpljenja, jer ti netjesh natji olakshanje, niti pomotj, niti utiehu nigdie drugdie. Znadni, trpieti tjesh puno i puno, ali se ne prepusti strahu, jer Ja sam s tobom". 37 Uskoro, nakon tomu sam se razbolila. 24 Tielesna iscrpljenost bila je za mene shkola strpljena. Jedino Isus zna s kolikom sam upornosti izvrshavala svoie duzjnosti. 25 (nastavak sliedi) In Te Domine speravi! 30. Ozjujak god.Gosp. 2008 38 Kako bi ochistio neku dushu Isus koristi kojigod nachin mu se svidi. Podvrgla sam dushu upotpunoma nedostupnu stvorenjima. Chesto moje najbolje namiere sestre bi pogreshno prikazivale. To je najbolniji nachin u trpljenju. Medjutim Bog tako dopushta i mi moramo prihvatjati kako bi se shto vishe suoblichili Kristu. U tomu je bilo neshto shto nisam dugo shvatjala. Isus mi je zapoviedio povieriti se poglavarici, ali ona nie vierovala shto sam joj rekla ter bi postupala prema meni s sazjaljenjem, koda sam zastranila pa umisljam stvari. Stoga, vierujutji i sama kako sam obmanuta, odluchila sam odbijati Boga u sebi, glede tim umisljenim strahovima. (15) Medjutim, Bozjja milost pratila me je na svakom koraku. Bog je nenadano progovorio. 39 + Jednom, Isus mi je rekao kako tje prouzrokovati kaznu koja tje pasti na najljepshi grad u nashoj zemlji (vierojatno Warsaw). Ta kazna bi bila kao ona koja je pogodila Sodomu i Gomoru. 27 Vidiela sam veliki Bozji gnjev ter su mi srce prolamali drhtaji. Molila sam u tishini. Odiednom Isus mi je rekao: "Moie diete, siedini se blisko s mnom u vrieme pokori i ponudi moju krv i moie rane mome Ocu, u naknadu za griehe po tomu gradu. Ponavljaj to neprestance tiekom svetoj misi. Chini tako kroz sedam dana. " U sedmom danu vidiela sam Isusa u svietlom oblaku ter otpochela ga moliti, neka pogleda na grad i chitavu nashu zemlju. Isus je milostivo pogledao (dolje). Kada sam vidiela Isusovu ljubaznost zamolila sam njegov blagoslov. Isus je odmah odgovorio: "Poradi tebe blagoslivljam chitavu zemlju." On je uchinio znak krizja nad nashom domovinom. Gledajutji Bozjju dobrotu dushu mi je napunila velika radost. 40 + God. gosp. 1929. Jednom za vrieme svete mise osietila sam posebnu Bozjiu blizinu, premda sam pokushala skrenuti i pobietji od njega. Katkada sam biezjala od Boga , jer nisam zjeljela biti zjrtvom zlu duhu, otkako su mi drugi tako govorili u svezi s tim. Ta nesigurnost trajala je samo neko vrieme. Tiekom svetoj misi, prie prichesti, imali smo obnovu zavieta. Po ustajanju s klecala i s izgovaranjem zavietnih molitvi, Isus se nenadano pojavio do mene, obuchen u bielu haljinu s zlatnim pojasom o struku. Rekao mi je: "Dajem ti viechnu ljubav kako se tvoja chistotja nebi pomutila i kao znak trajnom nepodvrgavanju kushnji protu chistotji. Isus je uzeo svoj zlatni pojas i privezao ga o moj struk. Od tada nisam vishe prozjivljavla nikakvu kushnju proti toj vrlini, niti u srcu niti u pameti. Kasnie sam shvatila, bila je to jedna od najvetjih milosti koie je Presveta Dievica Maria zadobila za mene, kako sam je godinama za to molila. Od tada sam osietjala vetju pobozjnost prema Bozjoj Majci. Ona me je nauchila kako voljeti Boga u sebi i kako vrshiti njegovu svetu volju u svemu. O Marijo, radosti, po kojoj si se Bozje spustio na zemlju i u moje srce. (Nastavak sliedi) In Te Domine speravi! 31. Ozjujak god.Gosp. 2008 41 (16) Jednom prigodom vidiela sam jednog Bozjiega slugu u neposrednoj opasnosti upadanja u smrtni grieh. Otpochela sam se moliti neka se Bog udostoji poslati na mene sve paklene muke i sva trpljenja koja zjeli, samo kako bi taj svetjenik bio oslobodjen i odvratjen u prigodi priestupa. Isus je chuo moje molitve i u tom trenutku osietila sam trnovu krunu o mojoj glavi. Trnje mi je oshtro probadalo glavu i pravo u mozak. To je trajalo oko tri ure. Bozjji sluga bio je oslobodjen napasti, a njegova dusha je ojachala posebnom Bozjjom milosti. (Nastavak sliedi) In Te Domine speravi! -------------------------------------- 10. Travanj g.Gosp. 2008 (Svima koji slave sretan Blagdan Domovini! (parusija) ------------------------------------- 42 +Jednom, na Bozjitj (1928) osietila sam okruzjuie me svemotj Bozjie prisutnosti. I zatim me je preplavio unutarnji susret s Gospodinom. Pitala sam majku poglavaricu za dopushtenje itji u Jozefinek, posietiti sestre. Poglavarica nam je dopustila i mi smo se otpochele spremati odmah po ruchku. Druge sestre su me vetj chekale pred samostanskim vratima, kada sam utrchala u svoju sobu uzeti ogrtach. Na povrtatku, prolazetji uz kapelicu, ugledala sam Isusa kako stoji u prolazu. On mi je rekao: "Prodji, ali ja uzimam tvoje srce." I tada sam osietila koda nemam srce u grudima. Sestre su me korile za oklievanje, govoretji kako vetj postaje kasno, tako sam ubrzano poshla s njima. Osietjaj nelagodnosti me uznemirivao i chudna zjudnja mi je plavila dushu, premda nitko nie znao shto se zbiva osim Bog. Samo nekoliko minuta nakon shto smo stigli u Jozinek, ja sam kazala sestrama: "Vratimo se kutji!" (Nastavlja se) In Te Domine speravi! 23. Travanj g.Gosp. 2008 Sestre su zatrazjile barem se malo odmoriti, ali moj duh je bio nemiran. Objasnila sam kako se trebamo vratiti prie nego padne mrak ter kako trebamo dosta daleko itji vratjamo se doma odmah. Kada nas je srela u predsoblju majka poglavarica upitala me: "Nisu li sestre josh otishle, ili su se vetj vratile?" Odgovorila sam, kako smo se vratile, jer nisam se zjeljela vratjati po mraku. Uzela sam svoj pokrivach i odmah otishla u kapelicu. Chim sam ushla Isus mi je rekao: "Idi majci poglavarici i reci joj, kako si se vratila prie ne poradi mraku nego, jer sam ja uzeo tvoie srce." Premda je to bilo vrlo teshko meni, otishla sam (17) poglavarici i rekla joj tochan razlog brzom povratku. Trazjila sam oproshtenje od Boga za sve shto mu nie bilo ugodno. Zatim me je Isus ispunio velikom radosti. Shvatila sam kako u odieljenosti od Boga nepostoji zadovoljstvo nigdie. 43 Jednom prigodom vidiela sam dvie sestre koje su bile na vratima paklu. Uzjasna bol razderala mi je srce; molila sam se Bogu za njih i Isus mi je rekao: "Idi majci poglavarici i kazji joj kako one dvie sestre su u opasnosti pochiniti smrtni grieh." Sutra sam to rekla poglavarici. Jedna od njih vetj se bila skrusheno pokajala, a druga se teshko borila. (Nastavlja se) In Te Domine speravi! 11. Svibanj g.Gosp. 2008 44 Jedan dan, Isus mi je rekao: "Napushtam ovu kutju....jer ovdie postoie meni odbojne stvari. Zatim, Hostija je napustila tabernakul i primirila se u mojim rukama, a ja sam je radosno vratila u svetohranishte. To se ponovilo, a ja sam opet isto postupila. Unatoch svemu, to se opetovalo tretji puta. Hostija se sada preobrazila u zjivoga Gospodina Isusa, koji mi je rekao: "Ja vishe netju ostati ovdie." Na to, u meni se pobudila jaka ljubav za Isusom. Odgovorila sam: "I ja Ti netju dopustiti otitji, Isuse!" Tada, Isus je ischeznuo dok je Hostija ostala u mojim rukama. Iznovice sam je stavila u kalezj i zatvorila u svetohranishte. Daklem, Isus je ostao kod mene. Odluchila sam chiniti tri dana klanjanja za pokoru. 45 Jednom, Isus mi je rekao: "Reci majci poglavarici, u ovoj je kutji ... ta i takova stvar pochinjena ... koja mi je neugodna i jako me vriedja." Ja to nisam odmah kazala majci, ali nelagodnost, koju mi je Gospodin dao osietjati, nie mi dopustila duzje chekati. Pisala sam poglavarici i mir se odmah vratio u moju dushu. 46 Chesto osietjam zjudnju Gospodina Isusa u mom tielu, premda je to bilo neshvatljivo drugima. Ja sam se radovala tomu, jer Isus je tako zjelio. Ali to bi trajalo samo kratko vrieme. Trpljenja su mi plamtiela dushom ljubavlju prema Bogu i prema besmrtnim dushama. Ljubav sve podnosi, jacha je od smrti i ne plashi se nichega. (Sliedi nastavak) In Te Domine speravi! 16. Lipanj g.Gosp. 2008 (18) 22. Veljacha g.Gosp. 1931 47 U vecher, dok sam bila u svojoj sobi, vidiela sam Gospodina Isusa obuchena u bielu haljinu. Jedna mu je ruka bila podignuta u znak blagoslova, a drugom je dodirivao odietju na grudima. Ispod haljine malo rasporene izbiale su kroz srce dvie shiroke zrake, jedna crvena a druga blieda. Shutetji piljila sam u Gospodina, dusha mi je bila pogodjena strahoposhtovanjem i isto tako velikom radoshtju. Zatim mi je Isus rekao: "Naslikaj sliku prema liku koji vidish, s potpisom: Isuse, uzdam se u Tebe. Zjelim, neka ova slika bude chashtjena, prvo u tvojoj kapeli, onda diljem svietu. 48 Obetjaiem, dushi koja tje chastiti sliku netje poginuti. Ja joj takodjer obetjaiem pobiedu nad njezinim neprijateljima vetj ovdie na zemlji, posebice u chasu smrti. Sam tju je obraniti kao moju vlastitu slavu". (Nastavlja se) In Te Domine speravi! ------------------------------ 30. Kolovoz g.Gosp. 2008 49 Kada sam to rekla mom ispoviedniku, 29 on mi je odgovorrio: "To se odnosi na tvoju dushu. Vierojatno slikati Bozjju sliku u dushi." Kada sam se vratila s ispoviedi, ponovno sam chula riechi: "Moja je slika vetj u tvojoj dushi. Ja zjelim neka bude Blagdan Milosrdju. Slika koju tjesh ti slikati chetkicom, zjelim, neka bude svechano blagoslovljena na prvu vazmenu nedielju i taj dan neka bude Blagdan Milosrdju." 01. Rujan g.Gosp. 2008 50 + "Zjelim, neka svetjenici navieste ovo moie veliko milosrdje prema grieshnicima. Neka se grieshnik ne plashi pristupiti k Meni. Plamenovi milosrdja Me sazjizju tezjetji se troshiti. Zjelim ih pretochiti na te dushe." Isus mi se pozjalio ovim riechima: "Nepouzdanje dusha Me razdire iznutra. Nepouzdanje odabrane dushe uzrokuje Mi josh vetju bol. Usprkos mojoj neiscrpnoj ljubavi prema njima oni ne vieruju Meni. Chak Moja smrt nie dosta za njih. Jao dushi koja zlorabi to". Nastavlja se 02. Rujan g.Gosp. 2008 51 (19) Kada sam kazala majci poglavarici (Rose 30) shto je Isus trazjio od mene, ona je odgovorila, kako bi Isus trebao dati nekakav znak, kako bi ga mi prepoznali jasnie. Kada sam zatrazjila od Gospodina Isusa znak kao dokaz, kako je on moj istinski Bog i Gospodin koji sve to zahtieva, chula sam ovaj unutranji glas: "Ja tju to uchiniti razvidnim upraviteljici posredstvom milosti koje tju dodieliti po ovoj slici". Nastavlja se... 03. Rujan g.Gosp. 2008 52 Kada sam pokushala pobietji tim unutranjim nadahnutjima, Bog mi je rekao kako bi na Sudnji dan od mene zahtievao veliki broj dusha. Jednom, iscrpljena poradi razlichnim poteshkotjama, koje su me pogodile glede onomu shto mi je Isus rekao i zatrazjio slikati sliku, odluchila sam pristupiti k ocu Andraszu 31 pred moie viechne zaviete, kako bi zatrazjila od njega razrieshenje glede svim tim unutarnjim nadahnutjima i obvezi slikati sliku. Poshto je saslushao moju ispovied, otac Andrasz mi je odgovorio: "Ja te, sestro, netju razrieshiti nichega. To nie pravo od tebe izbiegavati ta unutarnja nadahnutja, nego ti trebash neizostavno i ja kazjem neizostavno, govoriti o tomu svome ispoviedniku, inache ti tjesh zastraniti unatoch velikoj milosti koju primash od Boga." Nastavlja se... 05. Rujan g.Gosp. 2008 53 Za sada ti dolazish k meni na ispovied, ali znadni sestro ti morash imati stalnoga ispoviednika, tj. duhovnoga vodju. Bila sam time vrlo uzrujana. Mislila sam kako tju se svega osloboditi, a to se okrenulo sasvim nasuprot - jedna izrichita zapovied, sliediti Isusove zahtieve. I sada josh vetja muka, jer nemam stalnoga ispoviednika. Iako sam se ispoviedala izviesno vrieme istom, nisam mogla njemu otvoriti dushu glede ovim milostima i to mi je uzrokovalo prekomiernu bol. Tako sam zatrazjila od Isusa neka dade te milosti nekom drugom, jer nisam znala kako ih koristiti i samo sam ih rasipala. Rekla sam: "Isuse, smiluj mi se, ne povieravaj mi tako velike stvari, jer kako vidish ja sam kao zrnce prashine i potpuno neprikladna." Medjutim, Isusova dobrota je neogranichena. On mi je obetjao vidljivu pomotj ovdie na zemlji i nedugo poslie sam je primila (20) u Wilnu, u osobi oca Sopotjca. Vetj sam ga znala prie dolaska u Wilno, zahvaljujutji jednoj unutarnjoj viziji. Jednom sam ga vidiela u nashoj kapeli medju oltarom i ispoviedaonicom i chula iznenadan glas u dushi: " Ovo je vidljiva pomotj tebi na zemlji. On tje ti pomotji nositi moju Volju na zemlji." Nastavlja se... 06. Rujan g.Gosp. 2008 54 +Jednom, umorna svim tim nesigurnostima, upitala sam Isusa: "Isuse, jesi li ti moj Bog, ili nekakva utvara? Jer moji pretpostavljeni vele kako postoie tolike vrste obmana i utvara. Ako si moj Bog, molim te blagoslovi me." Zatim je Isus uchinio veliki znak krizja nadamnom i ja sama sam se prekrizjila. Kada sam zatrazjima oproshtenje od Isusa poradi tom pitanju, on je odgovorio kako ga nisam nimalo oneraspolozjila time i kako mu je moje samopouzdanje vrlo ugodno. Nastavlja se... 16. Rujan g.Gosp. 2008 55 g.Gosp. 1933. Duhovni saviet koji mi je udielio o. Andrasz Prvi: Ti se nesmiesh odvratiti od svojih unutarnjih nadahnutja, nego sve svaki puta reci svom ispoviedniku. Ako ti priznash kako se sve odnosi na tebe samu, ili za retji, to je za dobro tvojoj dushi ili drugim dushama, ja te potichem sliedi sve ter nesmiesh to zanemariti, nego uviek tako chini savietujutji se s ispoviednikom. Drugi: Ako ta nadahnutja nisu u suglasnosti s vierom ili duhom Crkve, ona moraju odmah biti odbiena, jer dolaze zlim duhom. Tretji: Ako ta nadahnutja se ne odnose na dushe, optjenito, nie odredjeno njihovo dobro, ti nesmiesh prihvatiti njih preozbiljno ter bi bilo bolje chak ih ignorirati. Medjutim, ti ne smiesh donositi takve odluke sama, na bilo koji nachin, jer bi mogla olako zastraniti, unatoch toj velikoj Bozjjoj milosti. Poniznost, poniznost i uviek poniznost, jer mi sami ne mozjemo chiniti nishta, sve je chista i prosta Bozjja milost. Ti mi kazjesh kako Bog zahtieva veliko pouzdanje od dusha, tako, budi prva u pokazivanju pouzdanja. I josh neshto, prihvati to ozbiljno. Nastavlja se... In Te Domine speravi! 05. Listopad g.Gosp. 2008 (21) Riechi jednog od ispoviednika: "Sestro, Bog je pripremio mnoge posebne milosti za tebe te pokushaj chiniti svoj zjivot kristalno jasnim pred Bogom, ne posvetjujutji pazjnju shto bilo tko drugi misli o tebi. Neka ti Bog bude dostatan, on sam." Pred kraj momu novicijatu, ispoviednik (*vierojatno o. Teodor) mi je rekao: "Idi kroz zjivot chinetji dobro, tako kako bi mogla napisati na tim stranicama - sprovela sam svoj zjivot chinetji dobro. Neka Bog uchini tako s tobom." Drugi puta ispoviednik mi je rekao: "Ponashaj se pred Bogom kao udovica u Evandjelju; premda su novchitji koie je dala bili malo vriedni, oni su vriedili vishe pred Bogom, nego svi drugi vetji darovi." Drugom prigodom, saviet koji sam primila bio je: "Chini tako kako bi svi koji te susretnu odlazili od tebe radosni. Shiri radost oko sebe, jer si primila puno od Boga, daruj, daklem, darezjljivo drugima. Oni tje odlaziti od tebe s srcima punim radosti, chak ako nisu ni dodirnuli rub tvoie odietje. Chuvaj u pameti riechi koie ti upravo kazujem." Jednom, drugi puta, on mi je preporuchio sliedetje: "Dopusti, neka Bog pogurne tvoju ladju u duboke vode, prema neshvatljivim dubinama unutranjega zjivljenja." Biljezjim neke riechi iz moga razgovora s majkom poglavaricom (Marija Jospia)* pred kraj novicijata. "Sestro, neka jednostavnost i poniznost budu crte tvoie dushe. Idi kroz zjivot kao maleno diete, uviek se pouzdavajutji, uviek ponizno i jednostavno, zadovoljno s svime. Tamo, gdie se drugi plashe ti tjesh prolaziti tiho, zahvaljujutji toj jednostavnosti i poniznosti. Sieti se ovog sestro tiekom svoga cielog zjivota - kako vode teku niz planine u doline, tako isto Bozja milost chini u skromnim dushama." Nastavlja se... In Te Domine speravi! 10. Listopad g.Gosp. 2008 56 O moj Bozje, shvatjam, zahtievash ovo moie duhovno dietinjstvo 32 jer to neprestance trazjish od mene po svojim predstavnicima. (22) S pochetkom mojega vierskog poziva, trpljenje i protivshtine uplashili su me i obezvoljili. Stoga sam uporno molila, moletji Isusa neka me ojacha i dadne mi snage po svom Svetom Duhu, kako bih mogla u svemu vrshiti njegovu svetu Volju, jer od pochetka sam bila sviesna svoie slabosti. Znadem vrlo dobro kakva sam, i poradi ovoj svrsi Isus mi je otvorio dushevne ochi. Ja sam jedna duboka bieda ter stoga shvatjam shtogod se dobroga nalazi u meni dolazi jedino po Njegovoj milosti. Spoznaja o mojoj osobnoj biedi dopushta mi uiedno znati neizmiernost Tvoga milosrdja. U momu vlastitom unutarnjem zjivljenju, gledam s jednim okom na ponor i dno moie biede, a s drugim u dubine Tvom milosrdju, o moj Bozje. Nastavlja se... In Te Domine speravi! 22. Studeni g.Gosp. 2008 57 O moj Isuse, ti si zjivot moiega zjivota. Ti predobro znash kako tezjim jedino za slavu tvoiega imena i kako bi dushe upoznale tvoju dobrotu. O, Isuse, ne razumiem zasho te napushtaju dushe? O kada bih mogla rastrgnuti svoie srce u sitne komaditje i tako ga ponuditi Tebi, moj Isuse, svaki dielitj kao puninu cieloga srca u zamienu za srca koja te ne vole. Volim te Isuse svakom kapljom moie krvi i ja bih rado prolila moju krv za Tebe i dala ti dokaz iskrenosti moie ljubavi. O Bozje shto te vishe poznajem manje te shvatjam, ali ovo nerazumievanje dopushta mi uvidieti tvoju velichinu. I po ovoj nemogutjnosti shvatjanja ti iznovice uzjarujesh moje srce za sebe. O Gospodine, po trenutku kada si mi dopustio spustiti pogled moie dushe na Tebe, moj Isuse, bila sam u miru ne zjeletji nishta vishe. Spoznala sam sudbinu u trenutku kada mi se dusha izgubila u Tebi, jedinoj mojoj ljubavi. U poredjenju s Tobom sve je bezvriedno. Trpljenja, protivshtine, ponizjenja, propusti i podozrenja koja susretjem na svom putu su iskre koie podrzjaju vatru moie ljubavi za tebe, moj Isuse. Moie zjelje su lude i neostvarljive. Zjelim skriti od tebe moie trpljenje. Ne bih htiela (23) biti ikada nagradjena za moie napore i moja dobra diela. Ti, sam, Iuse si moja jedina nagrada, to je dosta, o blago moiega srca. Hotju samilosno trpieti u patnjama mojih blizjnjih prekrivajutji moja osobna trpljenja, ne jedino za njih, nego jednako za Tebe, Isuse. Trpljenje je velika milost, po kojoj dusha postaje nalik Spasitelju, patnje je prosvietljuju ter shto su vetje chistija je ljubav. Nastavlja se... In Te Domine speravi! ------------------------------------ 27. Studeni g.Gosp. 2008 58 + U jednoj notji, sestra koja je umrla prie dva mieseca doshla je k meni. Ona je bila sestra u prvom koru. Bila je u uzjasnom stanju. s licem u plamenu bolno iskrivljenom. To je kratko trajalo i zatim je ischeznula. Drhtaj mi je proshao dushom, jer nisam znala trpi li ona u chistilishtu ili paklu. Ja sam pak udvostruchila moje molitve za nju. Naredne notji doshla je opet i bila je u jednom josh uzasnijem stanju, usred plamena josh jacheg i s ochajem koji se chitao s chitavoga lica. Chudila sam se shto je gledam u loshijem stanju nakon svih molitvi za nju ter sam je upitala: "Nisu li ti pomogle moie molitve?" Odgovorila je, kako joj molitve nisu pomogle niti joj shto mozje pomotji. Rekla sam: "A molitve koie je ciela zaiednica molila za tebe, nisu li ti one imalo pomogle?" Rekla je, ne, nego su te molitve pomogle nekom drugom. Opet sam upitala: "Ako ti moie molitve ne pomazju, molim te sestro prestani dolaziti k meni." Ona je odmah ischeznula. Unatoch svemu nastavila sam moliti. Nakon nekom vremenu ona mi je opet doshla u notji, ali vetj s promienjenim izgledom. Tamo nie bilo nikakvih plamenova kao prie, a njezino lice je sjalo i njezine su ochi zrachile radoshtju. Rekla mi je kako gajim istinsku ljubav za blizjnjeg i kako moie molitve su pomogle mnogim dushama. Preklinjala me je neka ne prestanem moliti za dushe u chistilishtu i dodala kako netje josh dugo ostati tamo. Kako su chudesna Bozjja diela! 59 (24) U jednoj prigodi chula sam u dushi ove riechi: Chini devetnicu za svoju domovinu. Ova devetnica tje sadrzjavati Litanije svih svetih. Zatrazji odobrenje od ispoviednika. (vierojatno otac Sopocko ili otac Andras) Nastavlja se... In Te Domine speravi --------------------------- 04. Prosinac g.Gosp. 2008 60 Primila sam odobrenje kod sliedetje ispoviedi ter otpochela devetnicu iste vecheri. Pred kraj litanija ugledala sam veliki sjaj i usred njega bio je Bog Otac. Medju ovim sjaiem i zemljom vidiela sam Isusa razapetoga na Krizju, tako kada bi Bog pozjelio pogledati na zemlju morao je gledati kroz Isusove rane. Shvatila sam kako Bog blagoslivlja zemlju poradi Isusu. Nastavlja se... In Te Domine speravi! -------------------------------- 11. Prosinac g.Gosp.2008 61 O Isuse, zahvaljujem ti za ovu veliku milost, jer si se ti sam udostojio odabrati ispoviednika za mene, jer si mi ga prikazao u viziji prie nego sam ga srela (otac Sopocko). Kada sam otishla na ispovied ocu Andrasu, mislila sam kako tje me osloboditi obveze sliediti taj unutranji dojam. Otac je rekao kako me ne mozje osloboditi od tog.i rekao je: " Samo moli sestro kako bi dobila duhovnoga vodju." Poslie kratke, ali zjarke molitve, ugledala sam oca Sopocka po drugi puta, u nashoj kapelici, medju oltarom i ispoviedaonicom. Taj puta sam bila u Krakowu. Te dvie vizie su osnazjile moj duh sve do chasa kada sam ga pronashla, bash kako sam ga vidiela, jednom u Wasawi u vrieme mojih tretjih ispita i drugi puta u Krakowu. O Isuse, zahvaljujem ti za ovaj veliki dar! I sada kada pokatkada chujem neki govore, kako nemaju ispoviednika, ili vodju, obuzimlje me strah, jer znam vrlo dobro koliko sam pretrpiela dok ga nisam imala. To je tako lako zastraniti kada netko nema vodstvo. Nastavlja se... In Te Domine speravi! --------------------------------- 12. Prosinac g.Gosp. 2008 62 O zjivote tako dosadan i jednolichan, koliko veliko blago skrivash! Kada pogledam na sve ochima viere, ni dva sata nisu ista ter dosada i jednolichnost nestaju. Milost koja mi je dana u ovom chasu netje se ponoviti u narednom. To mi mozje biti opet dano, ali to netje biti ista milost. Vrieme ide i nikada se ne vratja. Shtogod je zatvoreno u njemu nikada se netje promieniti, to se pechati pechatom viechnosti. 63 (25)+ Otac Sopocko mora biti vrlo voljen od Boga. Ja to kazjem, jer sam sama iskusila koliko ga Bog brani u nekim trenutcima. Kada to gledam puno se radujem, jer je Bog izabrao nekoga takvog. g.Gosp. 1929 Izlet na Kalvariju 33 ---------------------- 64 Kada sam doshla u Wilno na dva mieseca zamieniti sestru koja je otishla na svoj tretji ispit (sestra Petra koja je radila u kuhinji) ostala sam neshto duzje od dva mieseca. Jednom, majka poglavarica (Irena 34) zjeletji mi dati malo zadovoljstva, dopustila mi je itji s drugim sestrama 35 na Kalvariju 'hodati stazama' - kako one kazju Bila sam ushitjena. Premda to nie daleko, majka poglavarica trazjila je neka idemo chamcem. Te vecheri Isus mi je rekao: "Ja zjelim, ostani kod kutje". Odgovorila sam: "Isuse, sve smo spremili za odlazak sutra ujutro, pa shto sada mogu chiniti?" Gospodin je odgovorio: "Ovaj tje ti izlet shkoditi dushi". Odgovorila sam Isusu: "Ti mozjesh pronatji izlaz. Uredi stvari tako kako bi se vrshila Tvoja volja". U tomu trenutku zvono je najavilo vrieme spavanju. Odlazetji pogledala sam Isusa i otishla u svoju sobu. Ujutro, vrieme je bilo divno, a moie drushtvo bilo je ispunjeno radoshtju predvidjajutji veliko zadovoljstvo koie tjemo imati putujutji i razgledajutji. Shto se mene tiche, bila sam sigurna kako netjemo itji premda tamo nie bilo nikakve prepreke glede tomu. Prichestili smo se ranie i otishli odmah nakon zahvalne molitve. Medjutim, za vrieme prichesti, odiednom se promienilo vrieme. Oblaci su prekrili nebo i kisha se spustila potocima. Svatko je bio zachudjen poradi takovoj nenadanoj promieni vremena. (26) Majka poglavarica mi je rekla: "Zjao mi je sestre, jer vi ne mozjete itji!" Odgovorila sam: "Draga majko, to uistinu nie vazjno shto ne idemo, jer to je Bozjia volja ostati doma." Ali, nitko nie znao Isusovu zjelju o mom neodlasku. Cieli dan sam provela u sabranosti i promishljanju, zahvaljujutji Gospodinu shto me zadrzjao kutji. Taj dan, Bog mi je dodielio mnoge nebeske utiehe. Nastavlja se... In Te Domine speravi! -------------------------------- 14. Prosinac g.Gosp. 2008 65 Jednom, u vrieme noviciata, kada me Majka upraviteljica poslala raditi u kuhinjski odiel, bila sam vrlo uzrujana, jer nisam mogla pomicati zdiele koje su bile vrlo velike. Najtezji zadatak mi je bio ciediti krompire i pokatkada bi ih polovicu prosula s vodom. Kada sam to rekla upraviteljici, kazala je kako tju se s vremenom naviknuti i zadobiti potrebitu vieshtinu. Ali zadatak nie postajao lakshi i ja sam bivala loshija svakim danom. Tako bih se odmicala kada dodje vrieme ciediti krompire. Sestre su primietile moje izbiegavanje te obveze ter su bile vrlo iznenadjene. Nisu znale kako ne mogu pomotji, unatoch dobroj volji to chiniti i nevichna poshtedi. U podne, u vrieme ispitivanja saviesti, pozjalila sam se Bogu poradi svojoj slabosti. Tada sam u dushi chula naredne riechi: "Od danas s voljom chini to lako. Ja tju te osnazjiti." Te vecheri kada je bilo vrieme ciediti krumpire, pozjurila sam biti prva to uraditi, uzdajutji se u Gospodinove riechi. Uzela sam lonac s lakotjom i prolila vodu savrsheno. Medjutim, kada sam podigla poklopac i pustila krompire neka isparavaju, vidiela sam u loncu umiesto krompira ciele rukoveti crvenih ruzja, neopisivo chudesne. Nikada prie nisam vidiela takove ruzje. Jako zachudjena i nemotjna razumieti znachenje, chula sam u sebi glas: "Ja mienjam tako tvoj tezjak posao u rukoveti najdivniega cvietja i njihov miris podizje se k momu priestolju." Od tada ciedila bih krompire sama, ne samo u vrieme moiem tiednu kada bih bila na redu kuhati (27) nego takodje bih mienjala druge sestre kada bi one bile na redu. Nisam samo to chinila, nego sam pokushavala biti prva u pomotji u bilo kojoj drugoj tezjoj zadatji, jer sam uvidiela kako je to ugodno Bogu. Nastavlja se... In Te Domine speravi! ----------------------- 15. Prosinac g.Gosp. 2008 66 O neiscrpno blago chiste namiere shto chini savrshenim sve nashe chine tako ugodne Bogu! O Isuse, ti znash kako sam slaba, budi stoga uviek samnom, upravljaj mojim dielima i cielim mojim bitjem, Ti koji si moj jedini uchitelj. Uistinu, Isuse, postaiem uplashena dok gledam na svoju biedu, ali u isto vrieme podrzjaje me tvoie neshvatljivo milosrdje, koie nadilazi moj jad mierom sve viechnosti. To raspolozjenje dushe oblachi me u Tvoju motj. O radosti koja techesh po spoznaji samoga sebe! O nepromienjiva istino, Tvoja stalnost je viechna. 67 Kada sam se osietila bolesnom (vierojatno pochetak turbekuloze) nakon mojih prvih zavieta, unatoch srdachnosti i ljubaznoj brizi mojih upraviteljica ter naporima liechnika, osietjala sam se ni bolje ni gore, a do ushiju su mi dopirale primiedbe koie su mi oduzimale vieru. S time se moie trpljenje udvostruchilo i ovo je dugo trajalo. Jednom, sam se pozjalila Isusu kako sam breme sestrama. Isus mi je rekao: "Ti ne zjivish za sebe nego za dushe i druge tje dushe dobiti korist po tvom trpljenju. Tvoje produzjeno trpljenje tje dati njima svietlo i snage za prihvatiti moju volju". Nastavlja se... Isuse, uzdam se u te! In Te Domine speravi! ------------------------------- 17. Prosinac g.Gosp. 2008 68 Najteze trpljenje mi je bilo, kada je izgledalo koda moje molitve ni moja diela nisu ugodna Bogu. Nisam se usudjivala poditji ochi k nebesima. To mi je prouzrokovalo tako veliko trpljenje za vrieme zaiednichkih viezjbi u kapeli ter me je jednom majka (Raphael) upravieljica po zavrshetku viezjbi pozvala nastranu i rekla mi: "Sestro, trazji milost i utiehu od Boga, jer sama vidim (28) i sestre mi prichaju kako sazjaljivo izgledash. Stvarno ne znam shto chiniti s tobom. Zapoviedam ti prestani se bezrazlozjno muchiti." Medjutim, svi ti sastanci s majkom upraviteljicom nisu mi donieli olakshanje, niti su mi ishta pojasnili. Chak je vetja tama skrivala Boga. Potrazjila sam pomotj u ispoviedaonici, ali chak ni tamo je nisam nalazila. Svet svetjenik mi je zjelio pomotji, ali bila sam toliko jadna i nisam mogla ni odrediti svoie patnje pa me je to josh vishe uzrujavalo. Smrtna tuga mi je prodirala u dushu, tako jako ter je nisam mogla skriti i bilo je to uochljivo svima oko mene. Izgubila sam nadu. Mrak je postajao sve gustji i gushtji. Svetjenik kod kojega sam se ispoviedila, rekao mi je: "Ja vidim, sestro, vrlo posebne milosti u tebi i nisam uoptje zabrinut za tebe, pa zashto ti sebe muchish na taj nachin." Ali u to vrieme uoptje nisam razumievala shto je on govorio i bila sam krajnje zapanjena tiekom pokore, bilo mi je zapoviedjeno moliti Te Deum ili Magnificat, ili brzo trchati oko vrta u vecher, ili se glasno smijati deset minuta dnevno. Ova pokora mi je bila zapanjujutja, ali niti s njome svetjenik mi nie mogao puno pomotji. Ochito, Bog je zjelio od mene svoju slavu po trpljenju. Svetjenik me utieshio, govoretji mi kako sam u ovom stanju ugodnija Bogu, nego ako bi bila ispunjena najvetjim milostima. Rekao mi je: "To je sestro prevelika milost, u tvojim sadashnjim uvietima, s svim patnjama koie prozjivljujesh u dushi. Ti ne vriedjash Boga, nego chak pokushaiesh viezjbati vrline. Gledam u tvoju dushu i vidim veliki Bozji plan s posebnim milostima i josh ovo, ja zahvaljujem Bogu." Pa ipak, unatoch svemu tomu, dusha mi je bila u muchnom stanju i u neizrecivoj muci. Oponashala sam sliepca koji se povierava vodichu, drzjetji mu ruku chvrsto, ne odbijajutji poslushnost ni na trenutak i to je bila moja jedina sigurnost u tim zjestokim kushnjama. Nastavlja se... In Te Domine speravi! --------------------------- 20. Prosinac g.Gosp. 2008 69 (29) + O Isuse, viechna Istino, ojachaj moju slabu snagu. Ti mozjesh sve chiniti Gospodine. Znam, moji napori bez Tebe su uzaludni. O Isuse, ne skrivaj se od mene, jer ne mogu zjivieti bez Tebe. Chuj krik moie dushe! Tvoie milosrdje nie iscrpljeno, Gospodine, stoga smiluj se mojoj biedi. Tvoie milosrdje nadilazi razumievanje svih andjela i ljudi zaiedno ter tako premda mi se chini ne chujesh me, stavljam svoje pouzdanje u ocean tvoiega milosrdja i ja znadem, moie nade netje biti obmanute. 70 Jedino Isus znade kako je bremenito i teshko vrshiti svoie duzjnosti kada je dusha u sebi tako muchena, tielesna snaga oslabljenja i razum zamrachen. U tishini moiega srca uporno sebi govorim: "O Kriste, moj ushitu, chast i slava budi Tebi i trpljenje meni. Ja ne tju oklievati koracajutji za Tobom, premda trnje probada moja stopala." Nastavlja se... In Te Domine speravi! ------------------------------- 31. Prosinac g.Gosp. 2008 ----------------------------- 71 Bila sam poslana na liechenje u nashu kutju u Plock ter sam tamo imala chast ureshavati kapelicu cvietjem. Bilo je to u selu Biala.36 Sestra Tekla nie uviek nalazila vremena za to, tako sam chesto sama ureshavala kapelicu. Jednom, sam ubrala najliepshe ruzje za uresiti sobe nekim osobama. Dok sam se priblizjavala ulazu ugledala sam Isusa kako stoji tamo. Ljubazno me upitao: "Moja ktjeri komu nosish to cvietje?" Moja shutnja bila je moj odgovor Bogu, jer sam odmah spoznala svoj bliski odnos s tom osobom 37 koji nisam prie primietila. Odiednom Isus je ischeznuo. U istom trenutku bacila sam ruzje na zemlju i otishla pred Presveti Sakrament s srcem punim zahvalnoshtju za milost o spoznaji.same sebe. O, Bozjansko Sunce, u tvojim zracima dusha vidi najmanje zrnce prashine koie Ti je neugodno. -------------------------- Nastavlja se... In Te Domine speravi! ------------------------------- 04. Siechanj g.Gosp. 2009 ------------------------- 72 (30) O Isuse, viechna Istino, Zjivote nash, pozivljem se na Tebe i molim tvoje milosrdje za jadne greshnike. O Preslatko Srce moiega Gospodina, ispunjeno sazjaljenjem i neshvatljivim milosrdjem, molim s tobom za biedne greshnike. O Presveto Srce, izvore milosrdja iz kojega probijaju snazjno zraci nezamislivih milosti na cielo choviechanstvo. Molim od Tebe svietlo za jadne greshnike. O Isuse, prisieti se svoie pregorke muke i ne dopusti gubitak dusha otkupljenih tvojom Predragocienom krvlju. O Isuse, kada promishljam o cieni tvoje Predragociene krvi, obradujem se u njezinoj neizmiernosti, jer samo je jedna kaplja dostatna spasiti sve greshnike. Premda je grieh propast porochnih i nezahvalnih, ciena platjena za nas netje nikada biti ponishtena. Stoga, neka se svaka dusha uzda u Gospodinovu muku i polazje svoie nade u njegovo milosrdje. Bog netje zaniekati svoie milosrdje niednoj dushi. Nebo i Zemlja se mogu promieniti, ali Bozjie milosrdje netje nikada biti iscrpljeno. Oh, kako neizmierna radost gori u moiem srcu kada razmatram tvoju neshvatljivu dobrotu, o, Isuse, zjelim prinieti sve grieshnike tvojim stopalima kako bi mogli slaviti tvoie milosrdje u sve vieke. 73 O moj Isuse, unatoch dubokoj notji koja je posvuda oko mene, i tamnim oblacima koji skrivaju horizont, znadem, sunce netje nikada zatji. O Gospodine, premda Tebe ne mogu shvatiti, niti razumieti tvoj put, ipak se pouzdajem u tvoje milosrdje. I ako bi to Gospodine bila tvoja Volja zjivieti stalno u takovoj tami, budi blagoslovljen. Isuse, trazjim od Tebe samo jednu stvar, ne dopusti mi nikako Te povriediti. O moj Isuse, Ti jedini znadesh chezjnje i patnje moiega srca. Raduiem se shto mogu trpieti za Tebe, iako malo. Kada osietjam trpljenje je tezje nego mogu nositi, uzimam sklonishte pred Bogom u Presvetom Sakramentu ter mu pricham dubokom shutnjom. (31) Ispovied Jedne Od Nashih Bolesnica ------------------------------ 74 Jednom sam se osietila zanietom koracati i vidieti to, kako tje Blagdan Milosrdju biti uspostavljen i slika Premilostvoga Isusa biti naslikana ter nisam nalazila mir. Neshto je preplavilo cielo moie bitje, a ja sam se plashila obmna. Medjutim, te sumnje uviek dolaze izvana, jer u dubini dushe osietjala sam kako je to Bog koji prodire moie bitje. Svetjenik komu sam otishla na ispovied u to vrieme, rekao mi je kako netko chesto mozje biti zavaravan ter sam osietila kako se plashi slushati moju ispovied. To je meni bilo muka. Videtji kako mi ljudi vrlo malo pomazju, okretala sam se sve vishe k Isusu, boljem nego svi uchenici. Jednom, dok sam bila ispunjena sumnjama o glasovima koji dolaze po Gospodinu, otpochela sam unutarnji razgovor s Isusom ne oblikujutji niednu riech. Odiednom me preuzela neka unutranja sila ter sam rekla: "Ako Ti, koji se siedinjujesh s mnom i prichash meni, si uistinu moj Bog, molim te, o Gospodine, uchini neka ova bolesnica josh ovaj dan ode na ispovied, taj znak tje mi vratiti sigurnost." U tom istom trenutku, dievojka je zatrazjila ispovied. Majka na duzjnosti u ovom odielu bila je iznenadjena na ovu iznenadnu promienu kod nje, ali je odmah pozvala ispoviednika ter se ona ispoviedila s velikom skrushenoshtju. U istim trenucima chula sam glas u sebi: "Je li mi ti vierujesh sada?" Opet mi je chudesna motj preplavila dushu, jachajuti me i pouzdajutji me tako daleko ter sam sama bila zachudjena shto sam si dopustila sumnjati makar na trenutak. 75 Medjutim, ove sumnje uviek dolaze izvana, chinjenica koja me je nagnala priblizjiti se vishe sebi u sebi. Kada, za vrieme ispoviedi, osietjam nesigurnost glede svetjeniku, ne otvaram sve dubine dushe, nego samo priznam griehe. Svetjenik koji nie u miru s sobom nesposoban je nadahnuti mir drugoj dushi. O svetjenici, vi sjajne svietje, prosvietljujutji dushe, neka vash sjaj nikada nepotamni. Shvatila sam kako u tim trenucima nie Bozjia Volja otkrivati dushu upotpunoma. Kasnie, Bog mi je dao tu milost. 76 (32) O moj Isuse, upravi mi pamet, posieduj me upotpunoma, zatochi me u dubine svoiega Srca i chuvaj me od napasti neprijatelja. Sva moja nada je u Tebi. Prichaj mojim usnama kada se sama krshim,, pronadji me u motji i mudrosti, tako kako tje oni znati kako je ovo tvoje dielo i dolazi po Tebi. Nastavlja se... In Te Domine speravi! ------------------------------- 11. Siechanj g.Gosp. 2009 ------------------------------ Tama i Kushnje ------------------- 77 Pamet mi je postala zamrachena nekako chudno ter mi se istina chinila nejasnom. Dok bi mi ljudi govorili o Bogu moie srce je bivalo kao stiena. Nisam mogla crpsti odtuda ni jedan osietjaj ljubavi prema Bogu. Kada bi chinom volje pokushala postati bliska Njemu prozjivljavala bih veliku patnju i doimalo mi se samo Ga provociram na vetji gnjev. Bilo mi je potpuno nemogutje razmatrati onako kako sam bila navikla otprie. Osietjala sam veliku prazninu u dushi i tamo nie bilo nicheg s chime bi je ispunila. Otpochela sam trpieti vetju glad i chezjnju za Bogom, ali sam bila posvema nemotjna. Pokushavala sam chitati usporeno, rechenicu po rechenicu i tako razmatrati, ali i to je bilo beskorisno. Nisam shvatjala nishta shto bih prochitala. Dubina moie biede bivala mi je neprestance pred ochima. Svaki puta kada bih ulazila u kapelu poradi duhovnim viezjbama prozjivljavala sam tezje muchenje i kushnje. Vishe puta tiekom svetoj misi morala sam se boriti protu sablaznim mislima koie su nasilno navirale na usne. Osietjala sam odbojnost prema Presvetom Sakramentu i chinio mi se beskorisnim meni. Samo poradi poslushnosti prema ispoviedniku klanjala bih se ter ta sliepa poslushnost bila mi je jedina staza koju sam mogla sliediti i krajnja nada za prezjivieti. Svetjenik mi je pojasnio kako su to bile kushnje od Boga pa u stanju u koiem sam se nalazila nisam ga ni povriedila, nego sam mu bila ugodnija. (33) On mi je rekao: "To je znak velike Bozjje ljubavi prema tebi i pouzdanja u tebe, jer ti shalje takove kushnje." Medjutim te riechi mi nisu dale olakshanje i izgledalo je kako su za mene upotpunoma neprikladne. Jedna stvar me nie iznenadila, jer chesto se dogadjalo, tiekom teshkom trpljenju te uzjasne patnje bi odiednom nestale chim bi se primakla ispoviedaonici, ali chim bih je napustila one bi me odmah otpochimale hvatati s josh vetjom zjestinom. Zatim bih odlazila pokloniti se pred Presvetim ponavljajutji ove riechi: "Chak ako bi me ubio, ja bih se pouzdavala u Tebe!"(Job 13:15) Izgledalo mi je kako umirem u tim patnjama. Medjutim, najuzjasnija misao mi je bila uvierenost kako sam odbachena od Boga. Zatim bi mi dolazile druge misli: zashto tezjiti zadobivanju vrlina i chiniti dobra diela, zashto se trapiti i mrtviti, kakvo je dobro chiniti zaviete, chemu moliti, zjrtvovati se i ubijati, zashto sam se zjrtvovala sve vrieme, kakvo je to dobro ako me je Bog vetj odbacio i chemu svi ti napori? I josh, jedini Bog je znao shto se zbivalo u moiem srcu. 78 Jednom kada sam bila skrshena tim groznim trpljenjima, otishla sam u kapelu i rekla dubinom dushe: "Isuse, chini s menom shto te volja, ja tju te obozjavati u svemu. Neka se tvoja Volja vrshi po meni, o moj Gospodine i moj Bozje, ja tju hvaliti tvoie neizmierno milosrdje." Po ovom predanju sve uzjasne patnje su me napustile. Nenadano sam ugledala Isusa, koji mi je rekao: "Ja sam uviek u tvom srcu." U dushu mi je ushla jedna nezamisliva radost i velika Bozjja ljubav mi je uzjegla srce. Uvidiela sam, kako nas Bog nikada ne kusha vishe nego mozjemo podnositi. Oh, nimalo ne strepim, ako Bog shalje tako velike kushnje dushi, on je podrzjaje chak jednom vetjom miloshtju, premda mi toga nismo sviesni. Jedan chin pouzdanja u takovim trenucima daie vetju slavu Bogu, nego cieli sati provedeni u molitvi ispunjeni utiehom. Sada znadem, ako Bog zjeli drzjati dushu u tami, nikakva knjiga ni ispoviednici ne mogu joj dati svietlo. 79 (34) O Marijo, moja majko i moja Gospe, prikazujem ti moju dushu, tielo, zjivot i smrt i sve shto sliedi nakon tomu. Stavljam sve u tvoje ruke. O moja majko, prekrij mi dushu svojim dievichanskim plashtem i dodieli mi milost chistotje srca, dushe i tiela. Obrani me svojom motji protu svim neprijateljima i posebice onim koji skrivaju svoje zlo pod krabuljom vrlina. O divni ljiljanu! Ti si meni ogledalo, o moja majko! 80 O Isuse, Bozjanski taoche ljubavi, kada razmatram tvoju ljubav i kako se ti razdaiesh za mene, izdaju me moja osietila. Ti skrivash svoje neizmierno velichanstvo i ponizujesh se pred mojom biedom. O Kralju Slave, iako tajish svoju ljepotu, ochi moje dushe glrdaju kroz veo. Vidim andjeoske korove odaju ti stalno chast i sve Nebeske sile slave te neprestance govoretji: Svet, Svet, Svet. Oh, tko tje shvatiti Tvoju ljubav i tvoje neshvatljivo milosrdje prema nama! O Taoche ljubavi, kljucham moie jadno srce u ovo svetohranishte, kako bi Te obozjavalo neprestance danju i notju. Ne poznajem nikakvu prepreku u ovom klanjanju i kada sam tielesno odsutna srce mi je uviek s Tobom. Nishta ne mozje zaustaviti moju ljubav za Tebe. Ne postoje prepreke meni. O, moj Isuse, ja tju Te tieshiti za sve nezahvalnosti, sablazni, hladnotju, mrzjnju porochnih i svetogrdja. O Isuse, zjelim sagorievati kao chista zjrtva i biti potroshena pred priestoljem tvoje skritosti. Zazivljem Te neprestance poradi jadnim umirutjim greshnicima. 81 O Presveto Trojstvo, jedan nedieljivi Bozje, budi blagoslovljen poradi ovom velikom daru i zavietu milosrdja. Moj Isuse, za nadoknadu za sablazni, ushutieti tju kada sam nepravedno ukorena i tako ti dielomice otplatjivati. Pievam u dushi jedan beskrajan hvalospiev Tebi ter nitko to ne tje sumnjichiti niti razumieti. Piesma moie dushe je znana jedino Tebi, o moj Stvoritelju i Gospodine! 82 (35) Ja ne tju sebi dopustiti biti zaokupljenom u kovitlac poslova zaboravljajutji na Boga. Sprovesti tju sve svoie slobodne trenutke kod nogu moiega Gospodara skrivenoga u Presvetom Sakramentu. On me otpocheo uchiti vetj u ranoj mladosti. 83 Zapishi ovo: Prije nego dodjem kao pravedni Sudac, dotji tju kao Kralj Milosrdja. Prie nego stigne dan pravice, ljudima tje biti dan ovaj znak na nebu: Sva tje svietla na nebesima biti utrnuta i biti tje velika tama nad chitavom zemljom. Zatim tje se pokazati znak krizja na nebu ter kroz otvore razapinjutjih rana na rukama i stopalima snazjno tje probiti jarko svietlo, koje tje neko vrieme obasjavati zemlju. To tje se zbiti nedugo prie posljednjem danu. 84 O Krvi i Vodo shto potekoste snazjno iz Srca Isusova kao izvor milosrdja za nas, uzdam se u vas! ------------------------- Nastavlja se... In Te Domine speravi! ----------------------------- 22. Siechanj g.Gosp. 2009 ----------------------------------- Wilno, 02. Kolovoz g.Gosp. 1934 85 U petak, nakon svete prichesti, bila sam preneshena u duhu pred Bozjie priestolje. Tamo sam vidiela nebeske sile koie neprestance hvale Boga. Iza tronu vidiela sam svietlost bitjima nepristupachnu i tamo jedino utielovljena Riech ulazi kao posrednik. Kada je Isus unishao u to svietlo, chula sam ove riechi: "Odmah zapishi shto chujesh: Ja sam Bog u mojoj biti i ja sam otporan na zapoviedi ili potrebe. Ako ja pozivljem stvorenja u bit - to je dubina mojega milosrdja." I u tom posebnom trenutku bila sam opet, gdie i prie, u nashoj kapeli na koljenima, upravo kada je misa zavrshila. Vetj sam bila zapisala te riechi. 86 +(Jednom) kada sam vidiela koliko puno moj ispoviednik (vierojatno otac Sopocko) trpi poradi ovom dielu koie ie Bog iznosio po njemu, natrenutak me schepao strah i rekla sam Bogu: "Isuse ovo ie tvoj posao ter zashto postupash tako prema njemu? Doimlje mi se kako mu stvarash poteshkotje dok u isto vrieme mu zapoviedash dielovati." "Zapishi, kako ie danju i notju moj pogled uperen u njega i ja dopushtam te neugodnoisti, kako bi uvetjao njegove zasluge. Ja ne nagradjujem za dobra diela nego za strpljenje i poteshkotje poduzete poradi meni." Wilno, 26. Listopad g.Gosp. 1934 87 U petak, deset minuta prie shest, dok sam s nekim drugim osobama s odiela ishla iz vrta na vecheru, vidiela sam Gospodina Isusa nad nashom kapelom, koji je izgledao upravo kao kada sam ga vidiela prvi puta i tochno kao naslikan na slici. Dva zraka koja su probijala kroz Isusovo Srce prekrila su nashu kapelu i bolnichki odiel ter zatim cio grad i proshirili se nad chitavim svietom. To je trajalo oko chetiri minute ter ischeznulo. Jedna od dievojaka koja je koracala uz mene, malo iza ostalima, takodje je videla te zrake, ali ona nie vidiela Isusa i nie znala otkuda dolaze ti zraci. Ona je bila zadivljena i rekla je to ostalim dievojkama. One su se njoj otpochele smijati, uvieravajutji je kako umishlja stvari, ili je mozjda vidiela odraz svietlosti nadilazetjeg zrakoplova. Medjutim, ona ie ustrajavala u svomu uvierenju, govoretji kako nikada prie nie vidiela takove zrake. Dok su druge inzistirale kako ie to mozjda bio svietlotrag (reflektor), ona im ie odgovorila, kako dobro znade shto ie svietlotrag ter nikada prie nie vidiela takove zrake. Nakon vechere pristupila mi ie ta dievojka i rekla, kako ie bila vrlo dirnuta onim zracima i nie mogla shutieti, nego ie zjeljela svima govoriti o njima. I uz sve to nie vidiela Isusa. Ona me ie zadrzjavala prichajutji o zracima i to me ie dovodilo u neprijatno stanje, jer joj nisam mogla retji kako sam vidiela Gospodina Isusa. Molila sam za nju, trazjetji od Gospodina neka joj dadne potrebite milosti. Srce mi se obradovalo, jer Isus poduzima poticaje chinetji sebe znanim, premda prigodom takovih china mi uzrokuje neugodnosti. Za Isusa se mozje podnositi bilo shto. 88 (37)+ Za vrieme klanjanja osietila sam Bozjju blizinu. Trenutak poslie ugledala sam Isusa i Mariju. Na taj opazjaj ispunila me radost i upitala sam Gospodina: "Shto ie Tvoja Volja, Isuse, glede stvarima koie me ie zatrazjio, Tebe upitati, moj ispoviednik?" Isus ie odgovorio: "To ie moja Volja, shto mora ostati ovdie i on ne mora nishta poduzimati ni brinuti." Upitala sam Isusa, ie li potpis treba biti: "Krist Kralj Milosrdja". Odgovorio ie: "Ja sam Kralj Milosrdja", medjutim On nie kazao 'Krist'. "Ja zjelim neka ova slika bude javno izlozjena, u prvu nedielju nakon Vazmu. Ta nedielja ie Blagdan Milosrdju. Po utielovljenoj Riechi razglashujem beskrajnu dubinu moiega milosrdja". --------------------------------------- Nastavlja se... In Te Domine speravi! ----------------------------- 02. Veljacha g.Gosp. 2009 ------------------------------------ Godishnjica otpochimljanja prievoda ove svete knjige. Josh jednom ti obetjajem Gospodine kako tju se truditi ustrajati u prevadjanju do zadnje stranice.-------------------------------------- 89 +Chudno, ali stvari se zbivaju tochno onako kako ie Gospodin zahtievao. Uistinu, to ie bila prva nedielja po Vazmu (Travanj g.Gosp. 1935) kada ie mnoshtvo ljudi po prvi puta javno chashtilo Sliku milosrdja. Tiekom tri dana bila ie izlozjena javnom poshtovanju. Od tada bila ie smieshtena na sam vrh prozora u Ostrej Brami (Svetishe Nashe Gospe ponad Istochnim Vratima grada Wilno) i mogla se vidieti i na velikoj udaljenosti. U Ostrej Brami, tiekom tomu trodnevlju, bila ie slavljena zavrshna proslavia godishnjice Otkupljenja svieta, obiljezjavajutji devetnaest stoljetja muke nashega Gospodina. I ja sada vidim kako ie dielo Otkupljenja povezano s dielom milosrdja, trazjenim od Boga. -------- Nastavlja se.. Isuse, uzdam se u Tebe! ------------------------------- 07. Veljacha g.Gosp. 2009 -------------------------- 90 Jednom, vidiela sam nutarnjim vidjenjem koliko puno moj ispoviednik mora trpieti. Prijatelji tje ga napustiti dok svatko tje se podizati protu njemu i njegova tielesna snaga tje oslabieti. Vidiela sam ga kao grozd grozjdja odabran po Gospodinu i bachen u tiesak trpljenja. Otac tje, u to vrieme njegovu dushu preplaviti sumnjama o ovom dielu i o meni. Vidiela sam koda se sam Bog njemu suprostavlja ter sam upitala Gospodina, zashto tako postupa prema njemu, ier On ie postavio prepreke njemu koji chini shto On sam trazji. Gospodin ie odgovorio: "Ja chinim tako s njime kako bi sviedochio kako ie ovo moie dielo. Reci mu (38) neka se nicheg ne plashi; moj pogled ie na njemu danju i notju. Tamo tje biti toliko mnogo kruna za oblikovati njegovu krunu, koliko tamo tje biti dusha spashenih ovim dielom. To nie poradi uspiehu diela, nego poradi trpljenju shto Ja daiem nagradu. ---------------------- Nastavlja se... In Te Domine speravi! ---------------------------------- 08. Veljacha g.Gosp. 2009 -------------------------- 91 O, moj Isuse, Ti sam znadesh kakav progon trpim i to samo stoga shto sam Tebi vierna i sliedim tvoie zapoviedi. Ti si moja snaga, podrzji me kako bih uviek mogla izvrshiti shto trazjish od mene. Sama od sebe ne mogu nishta chiniti, ali kada me podrzjajesh sve poteshkotje nestanu. O, moj Gospodine, vidim jasno kako od vremena kada mi je dusha osposobljena Te upoznati, zjivot mi je postao neprstalna borba koja se jako uvetjava. Svako jutro, tiekom razmatranju pripremam se za cielodnevnu bitku. Sveta prichest mi daje sigurnost u pobiedu i tako biva. Strah me ie u danu kada se ne prichestim. Ovaj Kruh jakosti daje mi svu potrebitu snagu za vrshiti moje poslanje i hrabrost chiniti sve shto Gospodin trazji od mene. Hrabrost i snaga koji su u meni nisu od mene, nego od Onoga koji zjivi u meni, koji je Euharistija. O, moj Isuse, pokatkada nesporazumi su tako veliki ter kada se ne bih prichestila, ne bih bila odvazjna koracati dalje stazom koju si obiljezjio meni. ------------------------------- Nastavlja se... Jesus, I trust in You! --------------------------------- 21. Veljacha g.Gosp. 2009 ----------------------------------- 92 Poniznost je moja svakodnevna hrana. Shvatjam, zaruchnica mora sebe dieliti u svemu shto ie zaruchnikovo ter tako i Njegov izrugivachki plasht me mora takodje pokrivati. U trenutcima kada puno trpim, pokushaiem shutieti, jer se ne pouzdajem u jezik, koji ie tada sklon prichati za sebe, dok mu ie duzjnost, pomotji mi zahvaljivati Bogu, za sve blagoslove i darove koie mi je dodielio. Kada primam Isusa u svetoj prichesti, zjarko trazjim, neka se udostoji ozdraviti mi jezik, kako ne bih mogla njime nanieti uvredu, ni Bogu, ni blizjnjemu. Zjelim, neka mi jezik neprestance hvali Boga. Velike pogrieshke chini jezik. Dusha ne tje zadobiti posvetjenje, ako ne pazi nad svojim jezikom. ----------------------- Nastavlja se .... In Te Domine speravi! ------------------------------ 05. Ozjujak g.Gosp. 2009 -------------------------------- 93 (39)+ Kratka inachica Zavietnoga katekizma 39 Pitanje: Shto ie zaviet? Odgovor: Zaviet ie dragovoljno obetjanje dano Bogu, vrshiti savrshenie chine. P: Ie li zaviet vezanje uz uchenje koie ie predmet zapoviedi? O: Da. Izvrshenje jednoga diela koie ie predmet zapoviedi nosi dvostruku vriednost i zaslugu ter zanemarivanje takovoga china ie dvostruki grieh i zlo. Ier krshenjem takovoga zavieta mi uvetjavamo grieh protu zapoviedi, grieh svetogrdja. P: Zashto vierski zavieti nose takovu vriednost? O: Ier oni su temelj vierskom zjivotu koji potvrdjuie Crkva, u kojoj povezani chlanovi u zaiednici streme tezjiti uviek k savrshenstvu, posredstvom tri vierska zavieta: siromashtvo, dievichanstvo i poslushnost u odnosu na pravila. P: Shto ie znachenje riechi "stremiti k savrshenstvu"? O: Stremiti k savrshenstvu znachi kako vierski zjivot sam po sebi nie savrshenstvo, nego obvezuie, pod kaznom grieha, svednevice dielovati kako bi ga zadobili. Stoga, klerici koi ne zjele postati savrsheni zanemaruju svoju temeljnu duzjnost u pozivu. P: Shto su "svechani" vierski zavieti? O: "Svechani" vierski zavieti su kao takovi konachni ter u izvanrednim sluchaievima, jedino Sveti otac mozje dati razrieshenje. P: Shto su prosti vierski zavieti? O: To su zavieti koji su lakshe razrieshivi. Sveta Stolica razrieshuie trajne i godishnjie zaviete. ---------------------- Nastavlja se... In Te Domine speravi! --------------------------- 06. Ozjujak g.Gosp. 2009 ------------------------------ (40) P: Koja je razlika medju zavietom i vrlinom? O: zaviet se odnosi jedino na ono shto ie zapoviedjeno pod kaznom grieha, dok vrlina to nadilazi i pomazje u vrshenju zavieta, ili drukchie krshenjem zavieta opadamo u vrlini i shkodimo im. P: Na shto nas obvezuju vierski zavieti? O: Vierski zavieti nas obvezuju stremiti zadobivanju vrlina, podvrgnuti se upotpunoma nashim nadredjenima i postoietjim pravilima, tako kako bi viernici sebe same darovali zaiednici, odrichutji se svih svojih prava i diela, koje zjrtvuju u sluzjenju Bogu. Zaviet Siromashtva -------------------------- Zaviet siromashtva ie dragovoljno odreknutje prava na vlasnishtvo, ili koristiti takovo vlasnishtvo s svrhom ugadjanja Bogu. P: Koie se stvari tichu zavieta siromashtva? ------------------------------ 10. Ozjujak g.Gosp. 2009 --------------------------- O: Sva ona dobra i stvari koji pripadaju zaiednici. Mi nemamo vishe nikakvo pravo nad bilo chim shto nam je predano, chim je jednom prihvatjeno, bilo neki predmet ili novac. Svi ti prilozi ili darovi, koji mogu biti nama dani u zahvalnosti ili bilo kako, pripadaju na pravo zaiednici. Mi ih nemozjemo koristiti, bez krshenja zavieta, niti ikakvu platju smiemo primiti, ili chak bilo kakvu naknadu. P: Kad mi krshimo ili prekidamo zaviet glede sedmoj zapoviedi? O:Mi krshimo ili prekidamo to, kada bez dopushtenja uzimamo sebi bilo shto shto pripada zaiednici, kada nedopustivo zadrzjaiemo neshto kako bi to prisvojili i kada bez ovlasti mi prodaiemo ili mienjamo neshto shto pripada zaiednici. Kada koristimo neku stvar za neku drugu svrhu nego ie nakana poglavarice. Kada daiemo ili prihvatjamo od drugih bilo shto takovo bez dopushtenja. Kada nemarnoshtju unishtimo ili oshtetimo neshto. Kada idutji od jedne u drugu kutju uzmemo neshto sa sobom bez dopushtenja. U stanju kada je zaviet prekrshen (41) mi smo obvezni nadoknaditi zaiednicu. ---------------------- Nastavlja se.... In Te Domine speravi! ----------------------------- 17. Ozjujak g.Gosp. 2009 ---------------------------- Vrlina Siromashtvo To ie iedna evandjeoska vrlina koja nagoni srce neka napusti prolazne stvari, viernik u vrlini zvanja se chvrsto obvezuie na to. P: Kad mi grieshimo protu vrlini siromashtva? O: Kada mi zjelimo neshto protu toj vrlini. Kada smo navezani na neshto i kada rabimo suvishne stvari. P: Koliko stupnjeva siromashtva postoji i koji su? O: Postoie u uporabi chetiri stupnja siromashtva za zaredjenoga viernika. neraspolagati nichim bez suglasnosti upravitelja (chvrsta zavietna obveza) ; odbaciti prekomiernosti i biti zadovoljan s onim shto se ima (to podrzjaie vrlinu); biti zadovoljan s nestashicama glede smieshtaju, odietji, prehrani itd. ter to prozjivljavati zadovoljno, radovati se u krajnjem siromashtvu. Nastavlja se... In Te Domine speravi! ----------------------------- 24. Ozjujak g.Gosp. 2009 ------------------------- Zaviet Dievichanstva P: Na shto nas obvezuje taj zaviet? O: Odretji se braka i uskratiti sve shto ie zabranjeno shestom i devetom zapoviedi. P: Je li pogrieshka protu dievichanstvu krshenje zavieta? O: Svaki priestup protu dievichanstvu ie uiedno krshenje zavieta, ier tu ne postoi razlika u odnosu na zaviete siromashtva i poslushnosti.(42) P: Je li svaka zla misao grieh? O: Nie, svaka zla misao nie grieh, nego samo u sluchaju kada ie pristanak volje u suglasnosti zdruzjen s sviesnim promishljanjem. P: Postoji li ishta ponad griehu protu dievichanstvu, shto skodi zavietu? O: Nedostatak zadrzjavanja osietila, mashte, osietjaja, blisko i prisno priateljstvo su skodljivi vrlini. P: Kojim sredstvima ta vrlina mozje biti zashtitjena? O: Pobiediti unutarnje kushnje mislima Bozjie prisutnosti ter nadasve se neustrashivo boriti. I za izvanjske kushnje izbiegavati prigode. Postoji, u svemu, sedam nachelnih sredstava: paziti osietila, izbiegavati prigode, izbiegavati besposlenost, zjurno otkloniti kushnje, skloniti se svemu, a posebice osobitim prijateljstvima, duh mrtvljenja ter otkriti sve te kushnje svom ispoviedniku. Pored tomu, postoji takodje pet sredstava zashtite tih vrlina: poniznost, molitveni duh, skromnost ochiju, viernost pravilima, istinska pobozjnost Blazjenoj Dievici Mariji. ------------------- Nastavlja se... In Te Domine speravi! ----------------------- 25. Ozjujak g.Gosp. 2009 -------------------- Zaviet Poslushnosti Zaviet poslushnosti ie nad prethodna dva. To ie, istinski govoretji, zjrtva ter josh potrebitie, ier oblikuie i okrepljuie monashko tielo. P: Na shto nas obvezuie zaviet poslushnosti? O: Poslushnoshtju, klerici obetjaju Bogu poslushnost kao njegovu zakonitu nadmotj u svemu po zaredjenju u vrlini pravila. Zaviet poslushnosti chini klerike ovisnima o svojim nadredjenima u vrlini tih pravila cieli njihov zjivot i u svim njihovim poslovima. Klerik chini tezjak grieh protu zavietu svaki puta kada ie neposlushan dobivenoj zapoviedi u vrlini poslushnosti pravila. Vrlina Poslushnosti Vrlina poslushnosti nadilazi zaviet, ona prigrljuie pravila, norme i chak saviete nadredjenih. P: Je li vrlina poslushnosti neophodna za klerika? O: Vrlina poslushnosti ie toliko neophodna kleriku ter kada bi on chak pochinio dobro dielo suprotno poslushnosti ono bi bilo loshe i ne podliezje zaslugama. P: Mozjemo li mi teshko zgrieshiti protu vrlini poslushnosti? O: Mi teshko grieshimo kada preziremo nadredjene, ili njihove zapoviedi ter kada duhovna ili privremena shteta zaiednici ie prouzrochena nashom neposlushnoshtju. P: Koie pogrieshke ugrozuju zaviet? O: Predrasudjivati protu nadredjenom, ili gajiti nesklonost protu njemu ter mrmljati i prigovarati, zakashnjavanja i nemarnosti. Stupnjevi Poslushnosti Zjurno i upotpunoma dovrshenje - poslushnost volje, kada volja nagovara razum neka se podlozji savietu nadredjenih. Za olakshati poslushnost, Sveti Ignatius predlazhe, nadasve, tri sredstva: uviek gledati Boga u nashim nadredjenima, tkogod on bio, opravdati smisao zapoviedi ili saviet nadredjenog, prihvatiti svaku zapovied kao Bozjju, neispitujutji ie i nepromishljajutji o njoj. Optje sredstvo: poniznost. Nishta nie teshko skromnom. 94 (44) O moj Gospodine, uzjezji moie srce ljubavlju za Tebe, kako se moj duh ne bi umarao medju olujama, trpljenjima i kushnjama. Ti vidish kako sam slaba. Ljubav mozje chiniti sve. -------------- Nastavlja se... In Te Domine speravi... ------------------------------ 07. Travanj g.Gosp. 2009 ---------------------------- 95 + Dublje Poznavanje Boga i Uzjas Dushe U pochetku Bog ie dopustio biti znan kao Svetost, Pravda i Dobrota - ili drukchie, Milosrdje. Dusha ne stizje to sve shvatiti odiednom, nego dielomichno u bljeskovima, ili takoretji, kada ie Bog privlachi k sebi. I to ne traie dugo, ier dusha ne bi mogla nositi takovo svietlo. U molitvi dusha prozjivljuie bljeskove toga svietla koie chini nemogutjim moliti kao dotad. Pokushavajutji se prisiliti, koliko god ie mogutje, moliti kao prie, ali uzaludno ie, ier postaie upotpunoma nemogutje nastaviti moliti kao prie primanja prosvietljenja. Svietlo koie ie dotaknulo dushu zjivi u njoj i nishta ga ne mozje utrnuti ili ublazjiti. Ta iskra Bozjiega znanja zahvatja dushu i sazjizje ie ljubavlju za Boga. Medjutim, ta ista iskra, u isto vrieme dopushta dushi upoznati sebe onakvom kakva ieste. Dusha vidi svoju potpunu nutrinu u vrhunaravskom svietlu ter se podizje uznemirena i uzjasnuta. Medjutim, ona ne ostaie pod utiecaiem uzjasa, nego se otpochimlje chistiti ter se ponizuie i skrushuie pred Gospodinom. To svietlo postaie snazjnie i uchestalie shto ie dusha prochishtjenia i ono u nju jache prodire. Ter, ako ie dusha odgovorila vierno i hrabro na te prve milosti, Bog ie ispunja svojom utiehom i daie joj se zamietljivo. U odredjenim trenucima, dusha, kakva ie bila, ulazi u bliskost s Bogom i puno se raduie tomu. Ona vieruie kako ie vetj dosegnula stupnjeve savrshenstva njoj namienjene, ier njezini nedostaci i pogrieshke su zamrli u njoj ter joj se doimlje kako oni vishe ne postoie. Nishta joj ne izgleda teshko i spremna ie na sve. Otpochimje uranjati u Boga i kusha Bozjie ushite. Noshena ie miloshtju i ne brine o chinjenici kako vrieme kushnje i proviere mozje dotji. I, chinjenichno, to stanje ne traie dugo. Drukchiji trenuci tje uskoro dotji. Moram ovdie dodati, kako, tje dusha revnie odgovoriti Bozjjoj milosti ako ima iskusnoga ispoviednika komu mozje sve povieriti. ------------------------- Nastavlja se... In Te Domine speravi! ---------------------------- Veliki chetvrtak, 09. Travanj g.Gosp. 2009 ----------------- 96 (45)+ Kushnje poslane od Boga dushi koju posebice voli. Napasti i mrakovi - Sotona. ---------------------- Ljubav dushe prema Bogu nie josh onakva kakvu Bog trazji. Dusha nenedano gubi osietljive zapazjaie Bozjie prisutnosti. Razlichni nedostaci i nesavrshenosti pojavljuju se u njoj ter se protu njima mora zjestoko boriti. Svi njezini priestupi podizju glave, ali dusha pomno bdie. Bivsha sviesnost Bozjie prisutnosti ustupa miesto hladnotji i duhovnim suhotjama; dusha nie sklona duhovnoj viezjbi, ne mozje moliti, niti kao prie, niti onako kako ie tek otpochela moliti. Ona se bori na taj nachi, medjutim, ne nalazi zadovoljshtinu. Bog se ie skrio od nje, a ona ne nalazi zadovoljstvo u stvorenjima, niti ikakovo stvorenje ie mozje utieshiti. Dusha zjudi za Bogom, ali vidi samo svoju biedu; otpochimlje slutiti Bozju pravicu i doimlje joj se kako ie izgubila sve darove koie joj ie Bog dao, razum joj ie zamrachen i tama ie ispunja; otpochimlju neizrecive patnje. Dusha pokushaie svoie stanje objasniti ispoviedniku, ali nie shvatjena nego ie zatechena s jednom josh vetjom nelagodom. Satan otpochimlje svoj posao. --------------------- Nastavlja se... Jesus, I trust in You! In Te Domine speravi! Isuse, uzdam se u Te! ------------------------------- Veliki petak 10. Travanj g.Gosp. 2009 ----------------------------- 97 Viera trpi pod okolnostima i borba ie zjestoka. Dusha voljom pokushaie chvrsto se drzjati Boga. Uz Bozjie dopushtenje, sotona ide josh dalje ter nada i ljubav se stavljaju na kushnju. Ove napasti su uzjasne. Bog u tajnosti podrzjaie dushu tako shto joj govori. Ona nie sviesna, medjutim, kada bi bilo drukchie, bilo bi joj nemogutje chvrsto se drzjati. Bog znade vrlo dobro koliko mozje dopustiti opteretiti dushu. Ona ie kushana nepovierenjem glede otkrivanju istine i neiskrenoshtju prema ispoviedniku. Sotona joj govori: "Pogledaj, nitko te ne razumie, zashto prichati o svemu tomu". Riechi koie ie uzjasnjuju bruie u njezinim ushima i izgleda joj sve potpuno protu Bogu. Ona vidi shto ne zjeli gledati. Ona chuie shto ne zjeli slushati. I, oh, to ie strava u takovim trenucima neimati iskusnoga ispoviednika. Dusha sama nosi cielo breme. Medjutim, svatko treba dati sve od sebe kako bi pronashao, ako ie to uoptje mogutje, dobro uputjenoga ispoviednika, ier dusha mozje skapati pod bremenom i dospieti na rub propasti. Sve ove kushnje su bolne i teshke. Bog ih ne shalje dushi kojoj vetj nie bila dopushtena dublja bliskost s njim i koja vetj nie kushala Bozjie ushite. Uiedno, u tomu Bog ima svoj plan, koji ie nama neshvatljiv. Bog chesto priprema dushu na ovaj nachin za svoje budutje zamisli i velika diela. On ie zjeli prokushati kao shto ie chisto zlato prokushano. Ali, to josh nie kraj provierama, jer postoji kushnja kushnji, potpuno napushtanje dushe od Boga. +Kushnja nad Kusnjama Potpuno Napushtanje - Ochaj ----------------------------- 98 Kada dusha pobiedonosno izidje iz prethodnih kushnji, premda se ona mozje saplitati tu i tamo, ona se odluchno bori, ponizno se prizivajutji na Boga: "Spasi me, jer pogibam." I josh ie sposobna se boriti. Ali, u tom stanju, dusha ie uronjena u strashnu notj. Ona u sebi vidi samo grieh. Osietja uzjas. Izgleda joj koda ju ie Bog upotpunoma napustio. Osietja se kao predmet Njegove mrzjnje. Ona ie samo korak daleko ochaju. Ona daie sve od sebe kako bi se obranila. Pokushaie probuditi svoie pouzdanje, ali molitva joj ie chak vetja patnja, ier te molitve koda potichu Boga na josh vetji gnjev. Dusha se nalazi skonchana na vrhu uzvishene planine, na samom rubu propasti. Dusha ie uronjena u Boga, ali se osietja odbachenom. Ter sva druga trpljenja i patnje u svietu su nishta u poredjenju s tim osietjanjem, u koie ie potonula - odbachenost od Boga. Nitko joj ne mozje donieti nikakvo olakshanje, jer u stanju potpune osamljenosti i ne postoji nitko tko bi ie branio. Ona podizje ochi k nebu, ali uvierena kako to nie za nju, ier za nju ie sve izgubljeno. Propada sve dublje i dublje u sve vetju tamu. Izgleda joj zauviek ie zagubila Boga, koga ie navikla tako njezjno ljubiti. Te misli su neopisiva patnja. Medjutim, dusha ne pristaie na to i pokushaie poditji pogled k nebesima, iako uzaludno. Ter to chini patnju josh snazjnijom. (47) Ako Bog zjeli drzjati dushu u takovoj tami, nitko ne tje biti sposoban joj dati svietlo. Ona prozjivljuie odbachenost od Boga na zjiv i uzjasavajutji nachin. Kroz srce joj probijaju bolni iecaji, tako bolni ter ni svetjenik ih ne mozje shvatiti, ako sam nie prolazio kroz te kushnje. Posred tomu, zli duh joj pridodaie patnje, rugajutji se: "Hotjesh li ti istrajati u svojoj viernosti? Tvoja ie nagrada, biti u nashoj vlasti." Ali, sotona drzji toliko mnogo utiecaj nad njom koliko mu Bog dopusti, ier Bog znade koliko mi mozjemo nositi. I sotona nastavlja: "Shto si postigla svojim mrtvljenjem i svojom viernosti pravilima? Chemu koriste svi ti napori? Bog te odbacio." Ta riech, odbachen, postaie plamen koji prodire svaki zjivac i koshtanu srzj. To probada pravo kroz njezino cielo bitje. Muchenje dostizje svoj vrhunac. Dusha vishe ne trazji pomotj nigdie. Skrila se u sebe i gubi opazjaj za sve. To ie tako ier ie prihvatila patnju napushtenosti. To ie trenutak za koji ja nemam riechi. To ie smrtna borba dushe. 99 Kada su se po prvi puta ti trenutci primaknuli, umaknula sam im vrlinom svete poslushnosti. Poglavarica novicijata, potaknuta mojim izgledom, poslala me na ispovied, ali ispoviednik me nie razumio ter nisam osietila olakshanje ni u chemu. O Isuse, daj nam iskusne svetjenike! Kada sam to kazala svetjeniku bila sam podvrgnuta paklenoj muci. On ie kazao, kako nie brinuo o mojoj dushi, ier ie u tomu vidio veliku Bozjju milost. Medjutim, nisam nishta u tomu razumiela, ter ni blieda zraka svietlosti nie mi proshla dushom. 100 Zatim me ie otpochela napushtati tielesna snaga ter nisam vishe mogla obnashati svoie duzjnosti. Niti sam vishe mogla skrivati moja trpljenja. Premda nisam o njima kazala ni riech, bolni izgled mojega lica me odavao. Poglavarica mi ie rekla, kako su sestre dolazile k njoj govoretji, kako su me sazjaljevale dok su me gledale u kapeli, ier sam izgledala tako uzjasno. Unatoch, svim naporima dusha ie nemotjna skriti takova trpljenja. ------------------- Nastavlja se... In Te Domine speravi! ------------------------ 15. Travanj g.Gosp. 2009 -------------------------- 101 Isuse, ti jedini znadesh kako dusha uronjena u tamu jeca sred toj gorchini. I unatoch svemu tomu zjedja za Bogom poput gorutjim usnama za vodom. Ona umire i bliedi, umire smrtju bez smrti, ili drukchie recheno, ona ne mozje umrieti. Svi njezini napori su neuchinkoviti, ona ie pod motjnom rukom. (48) Tada dusha dolazi pod motj Pravednog. Sve izvanjeke kushnje prestaju, sve shto ie okruzjuie se primiruie, poput umirutjem koji gubi dodir sa svime oko sebe. Ciela dusha ie pod nadzorom pravednoga Boga, trostruko svetog, odbachena viechnosti. To ie trenutak vrhunca ter iedino Bog mozje dushu kushati na taj nachin, ier samo On znade koliko dusha mozje izdrzjati. Kada ie dusha, kakva ie bila, skroz isciedjena kroz taj pakleni oganj, bachena ie pravo u veliko ochajanje. Prozjiviela sam te trenutke dok sam se sama nalazila u momu spavatjem odieljku. Kada sam otpochela tonuti u taj ochaj, osietjala sam kako ie blizu kraj. Medjutim, schepala sam moie maleno raspelo i stisnula ga chvrsto u ruci. I tada sam osietila kako mi se tielo dieli od dushe ter premda sam zjeljela potji k mojoj predstojnici, vishe nisam bila u tielesnoj snazi. Izgovorila sam svoie posljednje riechi: "Ja se uzdam u Tvoie milosrdje." Izgledalo mi ie koda potichem josh vetji Bozjji gnjev. Tada sam bachena u ochaj i iedino shto ie ostalo od mene bio ie iedan nepatvoren iecaj, koji s vremena na vrieme bi se otrgnuo mojoj dushi. Dusha ie tada u agoniji, a meni ie izgledalo kako tju ostati u tomu stanju, ier mojom osobnom snagom nisam ga mogla napustiti. Svaka sabranost k Bogu otvarala bi iedan neizreciv ocean trpljenja ter unatoch tom postoji neshto u dushi shto ie baca k Njemu, premda njoj stoga izgleda kako vishe trpi. Prisietjanje na ljubav s kojom ju ie Bog prie okruzjivao ie iedna daljnja druga vrsta patnje. Njegov pogled ie prodire ter sve u dushi gori tim pogledom. ------------------------- Nastavlja se... In Te Domine speravi! ------------------------------ 17. Travanj g.Gosp. 2009 -------------------- 102 Nakon nekom vremenu, iedna sestra ie doshla u moj odieljak i pronashla me skoro mrtvu. Preplashila se ter ie otishla k poglavarici noviciata, koja mi ie u ime svete poslushnosti zapoviedila, neka ustanem s poda. Snaga mi se odmah povratila ter sam drhtetji ustala. Poglavarica ie odmah prepoznala stanje moie dushe i govorila mi o neshvatljivom Bozjiem milosrdju, govoretji: "Ne budi nichim razocharana sestro! To ti naredjuiem u ime svete poslushnosti." Zatim ie josh kazala: "Vidim, sada, sestro kako te Bog pozivlje na vetji stupanj svetosti. Bog te zjeli privutji vrlo blizu sebi, ier ie dopustio te stvari tebi se zbiti tako brzo. Budi sestro vierna Bogu, ier to ie znak kako On zjeli tebi uzvisheno miesto u Nebu." Medjutim, nisam nishta razumiela u tim riechima. (49) Kada sam otishla u kapelu, osietjala sam koda mi ie dusha od svega oslobodjena, koda sam upravo otrgnuta Bozjjoj ruci. Zamietjivala sam neduzjnost dushe i osietjala koda sam maleno diete. 103 Odiednom, ugledala sam Boga u duhu, koji mi ie rekao: "Neboj se, moja ktjeri, Ja sam s tobom." U tomu samomu trenutku, sva tama i muchenje su ischeznuli ter su me preplavili osietjaji neizrecivom radoshtju, a motj moie dushe upotpunilo ie svietlo. 104 Zjelim dodati, premda mi ie dusha vetj bila u zracima Njegove ljubavi, tragovi moiega proteklog muchenja ostali su mi na tielu tiekom dva dana, smrtno bliedo lice i zakrvavljene ochi. Samo Isus znade shto sam pretrpiela. Shto sam zapisala jadno ie u poredbi sa stvarnoshtju. Ne mogu riechima opisati ono shto mi ie izgledalo koda sam napustila drugi sviet. Osietjala sam odbojnost prema svemu stvorenom. Privila sam se Bozjiem Srcu kao novorodjenche na majchine grudi. Na sve sam tada gledala drukchie. Sviesna sam shto ie Bog iednom prostom riechi uchinio u mojoj dushi ter zjivim od tog. Zadrhtim na prizivanje tih proteklih patnji. Ne bih mogla vierovati kako se mozje toliko trpieti, kada ne bih sama sve to prozjiviela. To ie upotpunoma duhovno trpljenje. 105 Medjutim, u svim tim patnjama i borbama, nisam propushtala svetu prichest. Kada bih se osietila, nedostojnom prichestiti, otishla bih prie obreda k poglavarici ter joj kazala kako ne mogu pristupiti Sakramentu, ier mi ie izgledalo koda ne smiem to chiniti. Ali, ona mi nie dopushtala propustiti prichest ter bih tako odlazila. Shvatjam sada kako me ie samo poslushnost spasila. Sama poglavarica mi ie poslie rekla, kako su moie kushnje brzo proshle: "To ie iedino stoga, ier si sestro bila poslushna. Ti si se u tomu hrabro borila po motji poslushnosti " Istina ie, to ie bio sam Bog koji me ie izveo iz tih muka i moja viernost poslushnosti mu ie godila. 106 Premda su to uzjasavajutje stvari dusha se ne smie prestrashiti, ier Bog nas ne tje kushati preko onog shto mozjemo nositi. Drukchie recheno, On ne smie nikada poslati takova trpljenja, ali ja to pishem, medjutim, ako to godi Bogu pustiti (50) dushu kroz takova trpljenja, ona se ne bi trebala plashiti, dok to ovisi o njoj samoj ter mora ostati vierna Bogu. Bog ne tje dopustiti nashkoditi dushi, ier ie On sama Ljubav. I ta neshvatljiva ljubav ie pozivlje u postojanje. Medjutim, kada sam bila tako muchena, ja sama to nisam shvatjala. 107 O moj Bozje, spoznala sam, kako ne pripadam zemlji. Ti, Gospodine, si izlio tu duboku sviesnost u moju dushu. Moie zaiednishtvo ie vetje s Nebom nego s zemljom, iako nikako ne zanemaruiem moie duzjnosti. 108 Tiekom tom vremenu, nisam imala duhovnog vodju i bile su mi odsutne bilo kakve smiernice. Preklinjala sam Boga, medjutim On mi nie dao duhovnika. Sam Isus ie bio moj Gospodar od dietinjstva do sadashnjih trenutaka. On me ie pratio kroz sve pustinje i u svim opasnostima. Bielodano mi ie, kako me ie iedino Bog mogao provesti kroz takove pogibelji, neshkodljivo, s dushom nepotamnjelom, prolazetji pobiedonosno kroz sve ogromne poteshkotje. Izlazetji (...). Poslie, Gospodin mi ie dao duhovnika. --------------------------- Nastavlja se... In Te Domine speravi! ----------------------------- 18. Travanj g.Gosp. 2009 ----------------------------- 109 Nakon takovom trpljenju dusha se nalazi u stanju velikoga prochishtjenja duha, vrlo bliska Bogu. Medjutim, trebam dodati, kako ie tiekom tim duhovnim patnjama ona blizu Bogu, ali ie sliepa. Dushin vid ie uronjen u tamu ter, iako ie Bog blizje, nego ikada, dushi koja trpi, ciela tajna ie u chinjenici kako ona ne znade o tomu nishta. U stvari, dusha izjavljuie, ne samo kako ju ie Bog napustio, nego ie predmet njegovom gnjevu. Kako velikom boleshtju su pogodjene njezine ochi! Kada ie zahvatjena Bozjjim svietlom, dusha tvrdi kako to svietlo ne postoji, premda ie tochno, kako ie poradi tomu zjarkom svietlu osliepila. Josh, unatoch svemu, kasnie sam shvatila kako ie Bog blizje dushi u tim nego u drugim trenucima, ier ona ne bi moga izdrzjati sve te kushnje samo s obichnim milostima. Bozja svemotj i izvanredna milost mora tu dielovati, ier, drukchie, bi dusha podlegla na prvi udar. 110 O Bozjanski Gospodaru, shto se zbiva u mojoj dushi ie samo tvoie dielo. O Gospodine, Ti se ne bojish smiestiti dushu na rub propasti, gdie stoji, uzrujana i preplashena ter zatim ie pozivljesh ponovno k sebi. To su Tvoja neizmierna otajstva. 111 (51) Kada sam, posred tim unutarnjim mukama, pokushala sebe okriviti ispoviedajutji najmanje sitnice, svetjenik ie bio iznenadjen, ier nisam pochinila vetji grieh ter mi ie rekao: "Ako si ti tako vierna Bogu tiekom takovim trpljenjima, to ie samo po sebi meni razvidno kako te Bog podrzjaie, sestro, posebnom miloshtju i to ie dobro shto ti neshvatjash to." To ie cudno, ier me taj ispoviednik nie mogao razumieti, niti mi primiriti razum glede tim stvarima, dok nisam srela oca Andrasza i poslie oca Sopocka. -------------------------- Nastavlja se... In Te Domine speravi! ------------------------- 23. Travanj g.Gosp. 2009 -------------------- 112 Nekoliko riechi o ispoviedi i ispoviednicima. Govoriti tju samo o onom shto sam iskusila i sama prozjiviela u dushi. Postoie tri stvari koie prieche dushi korist po ispoviedi u tim izuzetnim trenucima. Prva stvar: Kada ispoviednik ima malo znanja o posebnom putu i pokazuie iznenadjenje, ako dusha otkrie njemu velike tajne koie dieluju u njoj po Bogu. Takovo iznenadjenje uplashi osietljivu dushu ter ona primietjuie kako ispoviednik oklieva dati svoie mishljenje i ako ona to i ne primieti, ne tje se primiriti, nego tje se sumnje povetjati nakon ispoviedi, ier ona tje osietiti kako ie ispoviednik pokushaie umiriti dok ie sam nesiguran. Ili, kako se meni dogodilo, ispoviednik, nemotjan proniknuti u neke tajne dushe, odbija slushati ispovied, pokazujutji odredjeni strah kada dusha pristupi ispoviedi. Kako mozje dusha u tomu stanju zadobiti mir u ispoviedi, kada ona postaie vrlo preosietljiva na svaku svetjenikovu riech? Po momu mishljenju, u vrieme takovih posebnih kushnji, koie joj ie poslao Bog, svetjenik, ako ie on ne shvatja, trebao bi ie uputiti nekom drugom iskusniem i dobro uputjenom ispoviedniku. Ili, on sam mora trazjiti svietlo kako bi dao dushi shto joj ie potrebito, umiesto nemilosrdno odbaciti ispovied. Ier, on tako izlazje dushu velikoj opasnosti ter ona mozje napustiti put na koji ie Bog uputjuie. To ie vrlo bitna stvar, ier sam to sama iskusila. I ja sam se otpochela kolebati, unatoch velikim Bozjjim darovima ter premda me ie sam Bog podrzjavao, uviek sam isto tako zjeljela potvrdu Crkve. (52) Druga stvar: Ispoviednik ne dopushta dushi se upotpunoma otvoriti i pokazuie nestrpljenje. Tada se dusha zatvara i ne kazje sve (shto ie trebala retji) ter ie chin nekoristan. Njoj ie korist chak manja kada ispoviednik, nepoznajutji stvarnost dushe, postupa tako kako bi ie kushao. Umiesto pomotji on joj shkodi. Dusha ie sviesna kada ie ispoviednik ne shvatja, ier joj nie dopustio upotpunoma se otvoriti, glede njezinim milostima i njezinoj slabosti. I tako ispit ie neprilagodjen. Bila sam podvrgnutna nekim provierama na koie sam se morala nasmijati. Ja tju to bolje objasniti na ovaj nachin: Ispoviednik ie liechnik dushe, medjutim, kako mozje on propisati prikladan liek ako ne poznaie narav bolesti? Nikada on to ne tje biti sposoban. Ili liek netje prouzrokovati zjeljeni uchinak, ili tje biti shkodljiv i pogorshati bolest ter - nedaj Bozje - mozje odovesti u smrt. Govorim po osobnom iskustvu, ier u nekim trenucima, sam Bog me ie izravno potpomagao. Tretja stvar: Takodje se pokatkad dogadja ter ispoviednik razjasni vrlo malo. Medjutim, ne postoji nishta maleno u duhovnom zjivotu. Iako ponekad na prvi pogled beznachajna stvar, ona tje stvoriti velike posljedice i biti tje za ispoviednika zraka svietlosti koja tje mu pomotji upoznati dushu. Mnoge duhovne shutnje su zapechatjene u malim stvarima. Velebna zgrada nikada se netje poditji, ako mi odbijamo neznachajnu ciglu. Bog zahtieva veliku chistotju u nekim dushama ter stoga im daie dublju spoznaju o njihovoj osobnoj slabosti. Prosvietljena odozgo, dusha mozje bolje znati shto ie Bogu milo, a shto nie. Grieh ovisi o stupnju spoznaie i prosvietljenju dushe. Ista ie istina glede nesavrshenstvima. Premda dusha znade kako iedino grieh u pravom smislu riechi se odnosi na otajstvo pokore, ipak te male stvari su vrlo bitne onom koji tezji svetosti i ispoviednik ne smie njih uzimati neozbiljno. Strpljivost i ljubaznost ispoviednika otvara put najskrovitijim tajnama dushe. Dusha tako nesviesno otkriva svoie duboke strahove i osietja se snazjnijom i otpornijom, bori se hrabrie ter pokushaie stvari chiniti bolje ier znade kako se treba otvoriti. (53) Pripomenuti tju josh iednu stvar glede ispoviedniku. To ie njegova obveza povremeno provieravati, kushati, viezjbati, kako bi shvatio ie li postupa sa slamkom, chelikom ili chistim zlatom. Svaki od ta tri tipa treba razlichne viezjbe. Ispoviednik treba i to ie neophodno potrebito, oblikovati jasan stav, po koiem tje dusha znati kolko teshko breme mozje nositi u odredjenim trenucima i okolnostima ter posebnim stanjima. Glede meni, to ie bilo kasnie, nakon mnogim loshim iskustvima, kada bih uvidiela nerazumievanje, ne bih ogoljevala dushu i dupushtala uznemirenost. Medjutim, to bi se dogodilo iedino kada bi sve te milosti vetj bile podvrgnute mudroj prosudbi, dobro uputjenoga i iskusnoga ispoviednika. Sada znadem shto ie potrebito u koiem sluchaju. ------------------------------ Nastavlja se... In Te Domine speravi! ------------------------ 24. Travanj g.Gosp. 2009 ------------------------------- 113 Opet, voljela bih kazati tri riechi dushi koja ie predodredjena stremiti k svetosti, kako poluchiti plodove, koji su korist od ispoviedi. Prva riech: Potpuna iskrenost i otvorenost. Chak, najsvetiji i najmudriji ispoviednik ne mozje silom uliti u dushu shto bi htio, ako ona nie iskrena i otvorena. Iedna neiskrena i tajnovita dusha izazivlje velike opasnosti u duhovnom zjivljenju ter ni sam Gospodin Isus se ne daie takovoj dushi na vishoj razini, ier On znade kako joj ne bi koristile te posebne milosti. Druga riech: Poniznost. Dushi ne koristi ispovied kako bi trebalo, ako nie ponizna. Ponos ie zadrzjaie u tami. Ona ne znade kako, niti ie voljna tochno istrazjivati dubine svojih slabosti. Stavlja sebi krabulju i odbacuie sve shto ie mozje ozdraviti. Tretja riech: Poslushnost. Neposlushna dusha netje izvoievati pobiedu, niti ako bi sam Gospodin Isus u njoj slushao njezine ispoviedi. Ni najiskusniji ispoviednik ne tje pomotji niuchemu takovoj osobi. Neposlushna dusha izlazje se velikim nesretjama ter ne tje napredovati prema savrshenstvu, niti tje uspieti u duhovnom zjivotu. Bog izlieva svoje milosti darezjljivie na poslushnu dushu. 114 (54) + Oh, Kako su ugodni hvalospievi koji protichu trpljetjom dushom. Cielo nebo se veseli u njoj, posebice kada ie Bog kusha. Ona iecajima pokazuie chezjnju za Njim. Velika ie njezina ljepota, ier dolazi od Boga. Dusha prohodi kroz prashumu zjivota, pogodjena Bozjjom ljubavlju. Tek s iednim stopalom dotica zemlju. 115 + Kada dusha nadidje te kushnje, ona ie duboko ponizna. Njezina chistotja ie sjajna. Ona znade bolje i nepotrebito ie promishljati, kao prie, shto smie chiniti u danom trenutku, a shto ne smie. Osietja najbljeshtaviji dodir milosti i vrlo ie vierna Bogu. Prepoznaie Boga vetj izdaleka ter se neprestance raduie u njemu. Otkriva Boga vrlo brzo u drugima i optjenito u svoiem okruzjenju. Tu dushu ie prochistio sam Gospodin. Bog, chisti Duh ter ie uvodi u chisti duhovni zjivot. Sam Bog ju ie prvo pripremio i ochistio, kako bi ie osposobio za blisko zaiednishtvo sa sobom. Dusha u stanju zaljubljenoga pochinka, duhovno suobratja s Gospodinom. U razgovara s Bogom nepotrebita ie iskazivati se osietjajima. Bog ie ispunja svojim svietlom. Prosvietljena pamet vidi jasnie i razpoznaie razne opasnosti duhovnoga zjivota. Ona razabire stanje kada ie njezino zaiednishtvo s Bogom nesavrsheno, kada su uvucheni osietjaji i duh ie navezan na osietjaie po ushitjenju i posebnosti, sigurna ie, ali josh nie savrshena. Postoji vetje i savrshenie iedinstvo s Bogom, navodno, intelektualno iedinstvo. Sada ie dusha sigurnija od obmana, a njezina duhovnost ie chishtja i dublja. U zjivotu, kada su ukljucheni osietjaji, postoji vetja opasnot prevare. I dushi i njezinom ispoviedniku, potrebita ie vetja opreznost. Postoie trenuci kada Bog uvodi dushu u chisto duhovno stanje. Osietjaji nestaju i izgledaju zamrli. Dusha ie blizje siedinjena s Bogom. Uronjena ie u Bozjanstvo. Znanje joj ie potpuno i savrsheno i nie dielomichno kao prie, nego cielovito i konachno. Ona se tomu raduie. Medjutim, zjelim retji vishe o onim trenucima kushnje, u kojima ispoviednik treba biti strpljiv s takovom dushom. Ali, ona mora biti josh strpljivija sa sobom. ------------------------------ Nastavlja se... In Te Domine speravi! --------------------------- 25. Travanj g.Gosp. 2009 --------------------- 116 (55) Moj Isuse, Ti znadesh kroz shto mi dusha prolazi pri prisietjanju na te patnje. Chesto sam se chudila kako andjeli i sveci ostaju mirni gledajutji dushu koja tako trpi. Premda oni nose posebnu ljubav za nas u takovim trenucima. Dusha mi ie chesto vikala za Bogom, kao malo diete koie vrishti, kada njegova majka prekrie svoie lice i ono ie neprepoznaie. O moj Isuse, chast i slava tebi za ove kushnje ljubavi. Veliko ie i neshvatljivo tvoie milosrdje. O Gospodine, sve shto namieravash s mojom dushom, ie stisnuto u tvoiem milosrdju. 117 Spomenuti tju ovdie, kako oni koji zjive s takovom osobom ne smiju uzrokovati dodatne patnje, ier uistinu, kada ie kalezj dushe pun, malena kaplja koju mozjda dodamo mozje biti iedna kaplja previshe i kalezj gorchine tje se prelieti. I tko tje odgovarati za takovu dushu? Haide pripazimo na dodavanje patnje drugima, ier to ie neugodno Bogu. Ako bi sestre ili predstojnice znale ili barem posumnjale, kako dusha trpi takove patnje i one ipak pridodaju nova muchenja, sagrieshile bi teshko ter bi sam Bog od njih zatrazjio rachun glede tim dushama. Ja ovdie ne iznosim trenutke koji su vrlo grieshne naravi, nego stvari koie u drugim okolnostima ne bi bile grieshne. Haide pripazimo, kako ne bi nosili te dushe na saviesti. To ie tezjak i optji propust u vierskom zjivotu, naime, kada netko vidi trpljetju dushu, on uviek zjeli pridodati josh trpljenja. Ja uistinu ne kazjem kako svatko chini tako, ali takovi postoie. Mi uzimamo slobodu iznositi razne sudove i mi ih ponvljamo kada bi bilo bolje shutieti. --------------------------------- Nastavlja se... In Te Domine speravi! ------------------------------ 28. Travanj g.Gosp. 2009 ------------------------- 118 Jezik ie malen ud, ali chini velike stvari. Viernik koji ne pazi na shutnju nikada ne tje zadobiti svetost, ili drukchie recheno, nikada ne tje postati svetac. Pustimo dushu, neka se neobmanjuie, dok to nie Duh Bozji koji govori kroz nju, ier zatim ona ne mora shutieti. Ali, za chuti Bozji glas, netko treba shutnju u dushi i shutieti, ne povrshnu shutnju, nego unutarnju shutnju, ili tako retji, sabranost u Bogu. Netko mozje puno govoriti i ako ne krshi shutnju ter nasuprot, netko mozje malo govoriti i neprestance krshiti shutnju. O kako nepopravljiva shteta se chini prekidom (56) shutnje. Mi time puno shkodimo blizjnjem, ali ponajvishe sebi. Po moiemu mishljenju i prema moiemu iskustvu, pravilo glede shutnji trba stajati na prvom miestu. Bog se ne daie chavrljivoj dushi, koja kao trut u koshnici zuji naokolo i ne skuplja med. Prichljiva dusha ie prazna u sebi. Nedostaie joj bitna vrlina i bliskost s Bogom. Dublji unutarnji zjivot, onaj po blagom miru i tishini u kojoj Bog stanuie ie sasvim neupitan. Dusha koja nie nikada kushala slatkotju unutarnje tishine ie nemiran duh koji narushava mir drugima. Vidiela sam mnoge dushe u dubinama pakla, ier nisu odrzjale svoju shutnju. One same su mi to kazale, kada sam ih upitala, za razlog njihovoga pada. To su bile dushe posvetjenih viernika. O moj Bozje, kakav uzjas ie misliti, kako one ne samo shto su mogle biti u Nebu, nego su chak mogle postati sveci. O, Isuse, smiluj se! -------------------- Nastavlja se... In Te Domine speravi! --------------------- 28. Travanj g.Gosp. 2009 --------------------------- 119 Drhtim na pomisao kako tju morati polozjiti rachun za moj iezik. Postoji zjivot, ali postoji i smrt u ieziku. Pokatkad mi ubijamo iezikom, pochinjamo stvarno ubojstvo. I mi josh na to gledamo kao na malu stvar! Ja uistinu ne shvatjam takove saviesti. Upoznala sam osobu koja, kada ie od nekoga saznala kako su odredjene stvari o njoj rechene, postala ozbiljno bolesna. Postala ie bezvoljno beskrvna i prolila mnoge suze ter izgledala vrlo tuzjno. To nie mach koji ie sve to pochinio, nego iezik. O, moj shutljivi Isuse , smiluj nam se! 120 Bila sam zachudjena predmetom tishine. Medjutim, to nie shto sam zjeljela retji, nego radie o dushinu zjivotu s Bogom i o njezinom odgovoru na milost. Kada ie dusha prochishtjena i Bog ie intiman s njome, a ona otpochimlje primienjivati svu svoju unutarnju snagu cheznutji za Bogom. Ier, dusha ne mozje chiniti nishta sama. Bog sam sve uredjuie. Dusha to znade i sviesna ie tog. Ona ie josh u izbieglishtvu ter dobrano razumie kako josh mogu stitji oblachni i kishni dani, ali ona sada treba gledati na stvari drukchie, nego dotada. Ona ne trazji vishe sigurnost u lazjnom miru, nego se spremna za bitku. Ona znade to dolazi po ratnichkoj rasi. Ona ie sada puno vishe sviesna svega. Znade kako ie to kraljevske loze. To se odnosi na sve shto ie sjajno i sveto. 121 (57)+ Postoji niz milosti koie Bog izlieva u dushu nakon tim prochishtjenjima vatrom. Dusha uzjiva intimno zaiednishtvo s Bogom. Ima mnoge vizie, kako vidljive tako misaone. Chuie mnoge nadnaravne riechi i pokatkad jasne zapoviedi. Ali, unatoch tim milostima, ona nie samodostatna. U stvari, ona ie chak manje tako kao plod Bozjih milosti, ier ie sada otvorena mnogim opasnostima ter mozje olako postati plienom obmanama. Mora trazjiti od Boga duhovnoga vodju, ne samo shto treba moliti za to, nego uchiniti svaki napor kako bi pronashla vodju koji ie struchnjak za to podruchie, upravo kao vojskovodja koji treba znati put kojim vodi svoie vojake u boj. Dusha koja ie siedinjena s Bogom treba biti pripremljena za biti velike i teshke bitke. + Poslie tim prochishtjenjima i suzama, Bog stanuie u dushi na poseban nachin, ali dusha uviek ne suradjuie s tim milostima. Ne, shto dusha sama nie voljna, nego ona susretje broine unutarnje i izvanjske poteshkotje ter uistinu su potrebita chudesa kako bi se odrzjala na tim visinama. Za to, neprikosnoveno ie potrebit duhovni vodja. Ljudi su chesto sijali sumnje u moju dushu ter bi sama pokatkad postajala uplashena, na pomisao, kako sam nakon svemu glupa osoba koja nema znanja o mnogim stvarima, nadasve duhovnim. Ter, kada bi se moie sumnje uvetjavale, trazjila sam svietlo kod svoiega ispoviednika, ili kod predstojnica. Medjutim, ja nisam dobila shto bih trazjila. ------------------------- Nastavlja se... In Te Domine speravi! -------------------------- 30. Travanj g.Gosp. 2009 --------------------------------- 122 Kada sam se povierila mojim predstojnicama, iedna od njih (vierojatno majka Michael ili majka Mary Joseph) shvatila ie moju dushu i put koji mi ie Bog odredio. Dok sam sliedila njezine saviete uchinila sam veliki pomak k savrshenstvu. Medjutim, to nie trajalo dugo. Kada bih otvorila dushu josh vishe, ne bih dobila shto bih trazjila. To ie izgledalo mojoj predstojnici, kako te milosti, glede meni, su nepozjeljne, tako ne bih vishe dobila nikakvu njezinu pomotj. Rekla mi ie, kako ie to nemogutje, ier na taj nachin Bog ne suobratja sa svojim stvorenjem. Kazala ie: "Plashim se za tebe, sestro, kako ie to neka iluzija ili shtogod slichno. (58) Bilo bi bolje potrazjiti saviet svetjenika." Zatim, ispovidnik me nie razumio ter ie kazao: "Bilo bi bolje, sestro razgovaraj o tomu sa svojom prestojnicom." I tako bih ishla od predstojnica k ispoviedniku i od ispoviednika k predstojnicama, nenalazeti mir. Te bozjanske milosti postale su mi veliko trpljenje. Ne samo iednom sam kazala pravo Bogu: "Isuse, ja se tebe plashim, ier ti si mozjda neka utvara"? Isus bi me uviek ohrabrio, ali ja bih opet bila nepovierljiva. Izgleda malo chudno, ier shto sam vishe postajala nepovierljivija to bi mi Isus vishe davao dokaza, kako te stvari dolaze po njemu. 123 Kada sam uvidiela kako mi razum ne primiruju predstojnice, odluchila sam im nishta ne govoriti o tim chisto nutarnjim stvarima. U izvanjskim stavrima sam se trudila, kako dobra opatica treba, retji sve svojoj predstojnici. Medjutim, o potrebama moie dushe sam govorila samo na ispoviedima. Poradi mnogim, dobranim razlozima, shvatila sam kako zjena nie pozvana razlikovati takova otajstva. Izlozjila sam se mnogim nepotrebitim trpljenjima. Tiekom dugom vremenu, bila sam smatrana kao netko tko ie opsiednut zlim duhom i gledana sa sazjaljenjem, a predstojnice su poduzimale neke miere opreza glede meni. To ie doprlo k mojim ushima, kako me sestre takodje takvom gledaju. I nebo ponad mene postojalo ie tamno. Pokushavala sam izbietji te bozjanske milosti, ali to ie bilo iznad moie motji chiniti tako. Nenadano bi me obuhvatila takova pribranost, ter bih nevoljno, bila uronjena u Boga i Gospodin me ie drzjao upotpunoma ovisnom o sebi. 124 U prvim trenucima, moja ie dusha uviek malo uplashena, ali zatim ie ispunjena neobichnim mirom i snagom. 125 + Sve te stvari josh bi se mogle izdrzjati. Ali, kada ie Bog zahtievao kako moram slikati onu sliku, oni su otpocheli otvoreno govoriti o meni i gledati me kao histerika i mashtalicu ter su glasine postajale glasnie. Iedna sestra ie doshla k meni privatno razgovarati. Otpochela ie sa sazjaljenjem ter rekla: "Ja sam chula, oni govore, kako si ti mashtalica sestro i kako si imala vizie. Moja jadna sestro, obrani se u tim stvarima." (59) Ona ie bila iskrena dusha i rekla mi ie iskreno shto ie chula. Shtovishe, morala sam takove stvari slushati svakim danom. Iedino Bog znade kako ie to bilo zamorno. ------------------------- Nastavlja se... In Te Domine speravi! ---------------------------- 01. Svibanj g.Gosp. 2009 ------------------------- 126 Ipak, odluchila sam sve podnositi u shutnji ter nedavati nikakva pojashnjenja na upite. Neki su bili razdrazjeni mojom shutnjom, posebice radoznaliji. Drugi, koji su dublje promishljali bi rekli: "Sestra Faustina mora biti vrlo bliska Bogu kada ona ima snage podnositi takova trpljenja." To ie bilo koda sam suochena s dvie vrste sudaca. Tezjila sam unutranjoj i izvanjskoj shutnji. Nisam nishta govorila o sebi, premda su me neke sestre izravno pitale. Usne su mi bile kao zapechatjene. Trpiela sam kao golubica, nezjaletji se. Medjutim, neke sestre, doimalo se, nalazile su zadovoljstvo proturiechetji mi, kako god su znale. Moie strpljenje ih ie razdrazjivalo. Ali, Bog mi ie dao tako puno unutarnje snage kako bi to izdrzjala tiho. --------------- Nastavlja se... In Te Domine speravi! ----------------------- 02. Svibanj g.Gosp. 2009 ------------------------- 127 + Shvatila sam kako mi nitko nie mogao pomotji u takovim trenucima ter sam otpochela moliti i preklinjati Boga za ispoviednika. Zjeljela sam neka mi neki svetjenik kazje samo iednu riech: Budi u miru, ti si na pravom putu. Ili: Odbaci sve to, ier ne dolazi od Boga. Medjutim, nisam mogla pronatji takovoga svetjenika, koji bi bio dostatno siguran u sebe ter mi dati konachno mishljenje u Bozjie ime. I tako nesigurnost se nastavila. O, Isuse, ako ie tvoja Volja moj zjivot u nesigurnosti, neka ie blagoslovljeno tvoie Ime. Preklinjem te Gospodine, usmieri moju dushu k sebi i budi samnom, ier sama po sebi sam nishta. ------------------------- Nastavlja se... In Te Domine speravi! -------------------------------- 13. Svibanj g.Gosp. 2009 --------------------------- 128 Tako su me vetj osudili odasvud. Nie postojalo nishta vishe kod mene shto bi promaklo sudu sestara. Medjutim, to sada izgleda kako sam se morala na to obiknuti ter bi me one ostavljale u miru. Moja napatjena dusha imala ie neka olakshanja i ja sam shvatila kako ie Gospodin bio uz mene u vremenu takovih progona. Ti obrisi bi trajali samo kratko vrieme. Silovita oluja bi iznovice nadirala. I sada otpochimlju stara podozrenja, za njih kao stvarne chinjenice ter opet sam morala slushati iste stare piesme. Tako ie to Bog htio. Zatim, dosta neobichno, chak izvanjski bi otpochimala prozjivljavati (60) razne propuste. Ovo mi ie prouzrokovalo mnoga svakojaka trpljenja, znana samo Bogu. Ipak, sam pokushavala chiniti najbolje shto sam mogla, s chistim namierama. Sada uvidjam, gdie god sam bila gledana sam kao lopov; u kapeli, na duzjnostima, u momu odieljku.(40) Sada sam bila sviesna kako uz prisustvo Bozjie, uviek ie uz mene isto tako bivala i ljudska nazochnost. I moram retji, kako vishe nego iedanput, ta ljudska nazochnost me ie uvelikom uznemirivala. Tamo ie bivalo trenutaka kada sam se pitala, trebam li se skinuti kako bih se umila ili ne. Uistinu, chak moj jadni krevet bi bio provieravan puno puta.(41) Vishe puta bi me schepao smieh kada bi shvatila kako me ni u krevetu ne ostavljaju samu. Iedna od sestara sama mi ie rekla, kako ie svaku vecher dolazila me promatrati u mom odieljku, vidieti kako se tamo ponasham. Zatim, predstojnice su uviek predstojnice. Premda su me one osobno ponizjavale i povremeno ispunjavale svakojakim sumnjama, one bi mi uviek dopushtale chiniti shto ie Bog zahtievao. Iako ne na nachin koji bi trazjila, nego na neki drugi. One su tako izvrshavale Bozjie zahtieve i davale mi dopushtenje za sve strogotje i mrtvljenja. Iednom, iedna od majki (vierojatno majka Jane) na mene ie strovarila svoj gnjev i ponizila me toliko ter sam mislila kako netju izdrzjati. Rekla mi ie: "Ti, chudna, histerichna vidielico, napushtaj ovu sobu, nosi se sestro!" Nastavila ie izlievati na moju glavu svashta shto ie zamishljala. Kada sam stigla u moj sobni odieljak pala sam licem pred krizj i pogledala Isusa, nemotjna izretji iednu riech. Zatim, sve sam tajila pred drugima koda se nishta nie zbilo medju nama. ------------------ Nastavlja se... In Te Domine speravi! ------------------------ 19. Svibanj g.Gosp. 2009 ---------------------- 129 Sotona se uviek okoristi takovim trenucima. Obeshrabrujutje misli prodiru na povrshinu, ali za tvoju odanost i iskrenost to ie nagrada. Tko mozje biti iskren kada ie tako pogrieshno shvatjen? Isuse, Isuse ja ne mogu vishe dalje. Ponovno sam pala na zemlju pod tim teretom i probio me znoj ter me ie strah otpocheo nadilaziti. Nie bilo nikog na koga bih se u sebi oslonila. Odiednom sam u dushi chula glas: "Neboj se, Ja sam s tobom!" Neko neobichno svietlo obasjalo mi ie razum i shvatila sam kako se nesmiem predavati ochajavanju. Bila sam ispunjena nekom snagom ter sam napustila svoj odieljak s novom odvazjnoshtju za trpljenje. 130 (61) Ipak, otpochela sam postajati malo nemarnija. Nisam obratjala pazjnju na ta unutarnja nadahnutja i pokushavala sam se odvojiti. Medjutim, unatoch buci i odvoienosti uvidjala sam shto se zbiva u dushi. Bozjja riech ie jasna ter ie nishta ne mozje ugushiti. Otpochela sam izbiegavati susrete s Gospodinom u sebi, ier nisam htiela postati plienom mashte. Medjutim, Bog me ie ustrajno nagovarao svojim darovima i uistinu prozjivljavala sam, naizmenice, patnju i radost. Ovdie ne spominjem razlichne vizie i milosti koie mi ie Bog dao tiekom tom vremenu, ier sam to vetj pribiljezjila drugdie. 42 -------------------------- Nastavlja se... In Te Domine speravi! ------------------------------- 21. Svibanj g.Gosp 2009 ------------------------- 131 Ali, ovdie tju samo pripomenuti kako su ta razlichna trpljenja doshla k vrhuncu ter sam odluchila dovrshiti sa svim tim sumnjama pred moie trajne zaviete. Tiekom mojim provierama molila sam za prosvietljenje svetjenika, koiemu sam otvorila dubine dushe. Moilila sam Boga neka mi On sam pomogne i dadne milost kako bi mogla izretji najskrivenie stvari koie postoie medju Njim i menom. I neka bude tako ljubazan ter shto god svetjenik odluchio, neka prihvatim koda dolazi po samom Isusu. Nie bitno kakav sud on donio o meni, ier sam zjeljela samo istinu ter odluchan odgovor na odredjena pitanja. Stavila sam se upotpunoma u Bozjie ruke i dushom cheznula za istinom. Nisam mogla nimalo vishe zjivieti u sumnji, premda u dubini dushe sam bila vrlo sigurna kako sve dolazi po Bogu i bila spremna polozjiti zjivot za to. Medjutim, stavila sam ispoviednikovo mishljenje nadasve ter odluchila chiniti kako on misli ie najbolje i dielovati prema savietu koji bi mi dao. Gledala sam unapried taj trenutak koji bi odluchio tiek mojim dielima za ostatak zjivota. Znala sam kako tje sve ovisiti o tomu. Nisam puno brinula hotje li ono shto bi mi rekao biti u skladu s mojim nadahnutjem ili sasvim suprotno - o tomu vishe nisam brinula. Zjeljela sam saznati i prihvatiti istinu. Isuse, Ti mi mozjesh pomotji! Nakon tomu trenutku otpochimala sam ponovno. Zapechatila sam sve milosti u dushu i chekala koga god bi mi poslao Gospodin. Nesumnjajutji srcem, molila sam samo Boga neka se udostoji mi pomotji u tim trenucima i takova hrabrost mi ie ulazila u dushu. ---------------------- Nastavlja se... In Te Domine speravi! ---------------------------- . |
- 01:37 - Komentari (0) - Isprintaj - #
01.02.2008., petak
SVETA FAUSTINA I SLIKA MILOSRDJA
|
'Isuse uzdam se u Te!' ---------------------------------------------------------- To su riechi koje su napisane ispod slici Bozjiemu milosrdju, koja ie zashtitni znak istoj pobozjnosti.To ie trazjio sam Isus po chasnoj sestri Faustini. Gospodin joj se ukazao na zidu u njezinoj sobi, zahtievajutji neka ga naslika onakvoga kakvoga vidi u ukazanju, ali ona nevichna bojama nie se usudila ni pokushati. Konachno ie jedan umietnik, po njezinom opisu, uchinio ono shto ie Bog trazjio po poniznoj poljakinji. Od sutra na ovom e-listu otpocheti tje sustavno objavljivanje njezinoga Dnevnika, koji ie postao krshtjanski bestseler i prie nego ju ie Papa Ivan Pavao II proglasio svetom. Sam chin proglashenja zbio se na Blagdan milosrdju, Bielu nedjelju ili Mali Vazam. Tochno deset godina prie Papine smrti. Pobozjnost Bozjiemu milosrdju bila mu ie najdrazja od svih drugih kojima obiluie Crkva. U njoj ie prepoznao budutjnost. Sam Isus ie trazjio neka taj dan bude slavljen kao Blagdan milosrdju. Papa ie jednu encikliku posvetio toj tajni spasenja dusha s obe strane postojanja. Sve shto se dogadjalo u zjivotu Svete Faustine ie vrhunaravsko dielo Providnosti. To ie jedan mistichki vodich za dushe u trazjenju smisla. Brojna vidjenja i susreti s Gospodinom i njegovom majkom Marijom oblikovali su zjivot te zadivljujutje dushe. U posljednje dane slika Bozjiemu milosrdju biti tje, po Isusovim riechima, posljednji znak spasenja za greshnike. U svojim medjugorskim ukazanjima Dievica pojashnjava kako su neviernici oni koji nisu upoznali Bozjju ljubav. Ne razotkrivajutji misterij Gospinim tajnama, treba u najavljenom trajnom znaku na brdu ukazanju gledati sliku Milosrdja, ma shto to uistinu tamo bude postavljeno. Sam prorok Izaija veli, kako tje Bog u one dane medju ljude postaviti svoj zjivi znak. Tumachi Biblie ga prepoznaju u tom Isusovom liku koiem po probodenom Srcu snazjno izbijaju crveni i bieli zraci, kao simbol krvi i vode shto ie potekla od tuda, po Longinovom koplju, na Golgoti. Mene osobno to podsietja na hrvatske boje grba. Milosrdje ie nerazdvojivo Gospinim ukazanjima, bash kao shto ie i odabrani hrvatski narod. To vrhunaravsko dielo spasenja svieta izvodi sam Gospodin. Pogledaj Gospodine kroz rane svomu Sinu na sve one koji budu chitali naredne prievode Dnevnika Svete Faustine. In Te Domine speravi! |
- 21:43 - Komentari (0) - Isprintaj - #
|
Opis bloga
Logosom protu antilogosu =========================== PARUSIJA ie starogrchka riech i oznachuje drugi dolazak Isusa Krista ---------------- Parusija iznosi svoie mishljenje ter svi oni koji se osiete povriedjeni, iako nenamierno, neka gledaju na sve drukchie! ---------------------------------------- Sveta Katarino kraljice, ktjeri hercegova roda zashtitnice prognanim, sestro izbieglim, majko otetim i zasuzjnjenim, moli za nas! ---------------- Tj =ć / Ch = č / Dz = dž / Dj =đ / Sh = š / Zj =ž (pripominjem kako slovo dz nie i hrvatski glas ter dolazi samo u nekim stranim riechima) -------------------------- i(je) = ie Postovi su prilagodjeni nashem ZLATNOM PRAVILU u Hrvatskom ieziku ------------------------------------- I.T.H. Na ovom e-listu mozjete chitati DNEVNIK SVETE FAUSTINE i pratiti prevodjenje koie traie skoro svednevice, od /Svietjnica /02. Veljacha g.Gosp. 2008/ (klikni/02/02/2008) In Te Domine speravi! TAJNA OVE POGLEDNICE ____________________ Kada On dodje biti tje notj ---------------------------------- TAJNA IEDNE POGLEDNICE --------------------------------- ---------------------------------- Stoga shto me podsietja na prolaz kroz Crveno more! Stoga shto me podsietja na plasht Svetoga Iliie! Stoga shto mi pobudjuie shtit hercega Hercegovine! Stoga shto ie nalik stiegu plemenitom i svetom Velikom Karlu! Stoga shto ie znamen prolazu mom narodu kroz crvenu pustinju! Stoga shto mi kazuie o puno tomu shto nisam volio i josh uviek ne volim, niti tju ikada voljeti! Ovom poglednicom razdiru se krvnici i tlachitelji kako tielu tako duhu, kako momu tako svim narodima! Ovom poglednicom zazivam Bozjie milosrdje na svim krizjnim putovima! Ovom poglednicom posebice na Hrvatskom Krizjnom Putu 'kontan' muku Isusovu! Stoga shto nalikuje izvoru vrh Golgoti! Stoga shto se doimlje kao rieka na Slici Milosrdju! Stoga shto zrachi bojama u hrvatskom grbu! Stoga shto me podsietja na poviesnu Bielu i Crvenu domovinu! Stoga shto ie takav stieg domovini miloj Svetoj Faustini! Stoga shto ie to i zemlja hrvatskim vitezovima koji su oslobodili pradomovinu i domovinu! Stoga shto ie iedna Biela Hrvatica, majka Velikom Papi rodjena tamo pod tim znakom! Stoga shto sluti rieku koja vodi u viechni zjivot! Stoga shto mi se chini kao prolaz Svetom Mihovilu u borbi s zmajem! Stoga shto mi boie govore, Hrvati vole i crvene jabuke! Stoga shto ie znak Pravici i Milosrdju! -------------------------------
"DUSHO DUSHE HRVATSKE
-------------------------- Dusho dushi hrvatskoj Isusova Mati Sunce nashih stradanja Ne prestani sjati! (uklesano u zidu bistrichke bazilike - po prisietjanju) |